Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    0 5212
    Пратите нас

    Магија, спиритуалност и легенде влашког народа опчинили су шпанског фотографа Ђоана Алвада, који је пре две године боравио у Источној Србији и имао прилику да се непосредно сусретне с овом јединственом културом. Резултат његовог истраживања је серија фотографија, представљена на изложби „Мума Падури“ у Институту Сервантес у Београду.

    Мума Падури – шумска мајка, заштитница природе

    Снимљен на подручју Кучева и Мајданпека „Мума Падури“ је својеврстан фото-есеј о Власима, њиховој култури и историји, а пре свега о магијским веровањима, обредима и култу мртвих.

    Фотографије приказују путовање кроз шуме и пејзаже које су вековима, како се веровало, насељавали вампири, змајеви и виле. Кључна фигура у тим веровањима је Мума Падури – „шумска мајка“, заштитница природе.

    Фотографија с изложбе Мума Падури шпанског фотографа Ђоана Алвада у Институту Сервантес у Београду
    © Фото : © Joan Alvado / Instituto Cervantes de Belgrado
    Фотографија с изложбе "Мума Падури" шпанског фотографа Ђоана Алвада у Институту Сервантес у Београду

    Она се, према легенди, може претворити у било коју животињу и створити било где на влашкој територији. „Мума Падури“ и дан-данас живи у усменој традицији на десетине Влаха који тврде да су је видели.

    „На већини фотографија доминира сама природа, јер људи с којима је аутор сарађивао током пројекта живе у малим селима и баве се пољопривредом. На мањем броју фотографија забележени су и људи који су и сами део те природе. Цела изложба настоји да пренесе тај утисак аутора о снази природе, пре свега шуме. Фотографије, наравно, преносе и ауторов утисак од сусрета с магијом, спиритуалношћу и осећајем тих људи да су повезани с природом“, каже у разговору за Спутњик кустоскиња изложбе Зерен Оруц.

    Магија као одговор на универзална питања

    Шпански фотограф Ђоан Алвадо (1979.) усмерен је на дугорочне пројекте који су усредсређени на природу и њену везу с човековим веровањима кроз разне слојеве историје.

    Током боравка у Источној Србији 2019. године, у оквиру програма EUNIC Србија, Алвадо је посебно био фасциниран чињеницом да у 21. веку у Европи постоји народ који и даље верује у снагу магије.

    Фотографија с изложбе Мума Падури шпанског фотографа Ђоана Алвада у Институту Сервантес
    © Фото : © Joan Alvado / Instituto Cervantes de Belgrado
    Фотографија с изложбе "Мума Падури" шпанског фотографа Ђоана Алвада у Институту Сервантес

    „За мене, магија је само део једне веће приче, то је једна од многих представа непознатог. Од најранијих периода историје људи су се суочавали са стварима које није било могуће рационализовати са знањем доступним у то време, нити објаснити уз помоћ наших пет чула. Како објаснити нешто што је изван сваке могуће рационализације“, пита се фотограф.

    Он додаје да неколико цивилизација даје магију као један од одговора на оно што се не може објаснити.

    „Духовни свет Влаха сматрам невероватно богатим. Ипак је то конкретан приказ нечег већег, универзалнијег, а то је питање како се носити с непознатим. Био сам у могућности да радим релативно брзо, јер сам сарађивао с локалним антропологом који је специјализован за влашку магију, тако да ми је било прилично доступно много локација, информација, као и сами људи“, наводи Алвадо и додаје да су му поједина влашка удружења и мештани Кучева олакшали рад.

    Допринос очувању богате влашке културе

    Изложба „Мума Падури“ представља мали допринос очувању богате влашке културе, каже кустоскиња Зерен Оруц, признајући да је њено знање о Власима, пре рада на овом пројекту било веома скромно.

    Постер за изложбу Мума Падури шпанског фотограда Ђоана Алвада у Институту Сервантес
    © Фото : © Joan Alvado / Instituto Cervantes de Belgrado
    Постер за изложбу Мума Падури шпанског фотограда Ђоана Алвада у Институту Сервантес

    „Претраживала сам најразличитију литературу како бих сазнала што више ствари о Власима, са свих аспеката. Када ме питају шта је најзанимљивије што сам сазнала, волим да кажем да је најважније, а не најзанимљивије, то да је влашки језик један од најугроженијих језика данашњице“, каже Зерен Оруц.

    Она упозорава на то да више нема довољно људи који говоре тај језик, као ни да нема напора да се језик и приче које он носи забележе.

    „Власи су мањина на Балкану и имају, наравно, своју дијаспору, претежно у САД и Европи. Млади људи се селе у градове, или одлазе у друге земље, због чега престајуда говоре својим језиком. Влашки језик у Србији говоре, углавном, припадници старијих генерација, а када њих више не буде било, неће бити ни влашког језика“, упозорава Зерен Оруц.

    Изложба „Мума Падури“ део је овогодишњег програма фестивала „Београдски месец фотографије“. У Институту Сервантес ће бити постављена до 16. маја.

    Тагови:
    изложба, магија, фотографије, Власи
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога