Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 820
    Пратите нас

    Ове године навршава се 145 година од Првог српско-турског рата (1876), али и стварања руског добровољачког покрета. Међу руским добровољцима који су дошли у Србију да помогну братском народу био је и велики руски сликар Василиј Пољенов, за ког је Србија била „земља благородна, богата и расцветана“.

    Сликар – добровољац у рату Срба против Турака

    О учешћу Василија Пољенова (1844 – 1927), једног од највећих руских пејзажиста, у рату Срба против Турака мало се зна, а то намеравају да промене Државни меморијални музеј Пољенова и Руски дом у Београду, у сарадњи са српским установама културе.

    Тим поводом Београд је посетила директорка руског меморијалног музеја Наталија Пољенова, која је данас разговарала са представницима српских организација и установа о могућности да се организују изложбе и други програми посвећени 145. годишњици Првог српско-турког рата, у којем су учествовали и руски добровољци, укључујући и истакнутог руског сликара.

    Василиј Дмитријевич Пољенов се 1876. године упутио као добровољац у српско-турски рат, у армију генерала Черњајева, и учествовао је у борбама. Током тог периода Пољенов је сарађивао с редакцијом илустрованог часописа „Пчела“, за који је слао цртеже.

    Репродукција платна Јесен у Абрамцеву уметника Василија Дмитријевича Пољенова, 1890. године, из збирке Музеја Поленово, у селу Поленову
    © Sputnik / А. Свердлов
    Репродукција платна "Јесен у Абрамцеву" уметника Василија Дмитријевича Пољенова, 1890. године, из збирке Музеја Поленово, у селу Поленову

    Утисци и размишљања уметника о рату на Балкану добили су одраз и на страницама његових дневника. Србија је „земља благородна, богата, расцветана“, писао је одушевљени Пољенов. Он није могао да остане равнодушан према лепоти њене природе и људи.

    Добитник „Таковског крста“ за јунаштво

    „Василиј Дмитријевич Пољенов је био изузетна, свестрана личност. Иза њега је остала велика количина материјала који сведочи о овом периоду у његовом животу. Најзначајнији је, вероватно, велики 'Таковски крст', који је добио за јунаштво испољено у борбама, али ту су и белешке, цртежи и графике који приказују ратна дејства чији је био сведок“, каже у разговору за Спутњик Наталија Пољенова.

    Према њеним речима, до данас нису довољно проучени сви детаљи у вези с боравком Пољенова у Србији, контактима које је овде имао и тачном маршрутом његовог кретања по Балкану.

    „Сада се бавимо тиме у жељи да испричамо једну подробнију причу“, каже Наталија Пољенова и додаје да би томе допринело и организовање научног симпозијума посвећеног овој теми.

    Изложба Василија Пољенова у Новој Третјаковки у Москви
    © Sputnik / Сергей Пятаков
    Изложба Василија Пољенова у Новој Третјаковки у Москви

    Према њеним речима, једна од идеја је да се сними краћи документарни филм о боравку сликара на Балкану, те да се приреди књига са научним текстовима о уметниковом животу и стваралаштву, илустрована одломцима из његовог ратног дневника.

    „Надамо се да ћемо то моћи да представимо управо овде у Београду“, каже наша саговорница и додаје да је међу заједничким плановима и штампање поштанске марке са цртежима Василија Пољенова из његовог Балканског војног албума.

    Мајстор пејзажа и жанровског сликарства

    Наталија Пољенова додаје да је у разговору с представницима Народног музеја у Београду разматрана и могућност организовања изложбе дела Пољенова, али да је о детаљима још рано говорити.

    „Наш најважнији задатак јесте да Срби сазнају више о самом Пољенову, због чега сам ја овде донела одређену количину материјала који је објавио наш Музеј, укључујући одломке из његових дневничких записа и његову преписку с рођацима током боравка у Србији“, додаје Наталија Пољенова.

    Василиј Пољенов био је, пре свега, мајстор пејзажа и жанровског сликарства, у којем је најпознатији Библијски циклус, односно циклус слика посвећен животу Исуса Христа.

    „Међутим, када смо истраживали период живота у којем је Пољенов учествовао у српско-турском рату, открили смо читав низ графика и цртежа на којима су забележена ратна дејства. То је мало проучавано и сада је у средишту наше пажње“, каже Наталија Пољенова.

    Након повратка из рата, сликар се придружио групи „Передвижники“, учествујући у њиховим покретним изложбама. Његове радове је обожавао Павел Третјаков, који је много уметникових дела узео за своју личну галерију.

    Пољенов је радио на пејзажима у реалистичкој традицији, приказујући тиху поезију руске природе повезане са свакодневним животом. Снажно је утицао на развој руског, а посебно совјетског пејзажног сликарства.

    Славни руски добровољци у Србији

    Први српско-турски рат и руско-турски рат (1877 – 1878) који је потом уследио, били су први оружани сукоби у којима је руска штампа имала своје представнике – ратне дописнике међу којима су били и уметници.

    Поред Василија Пољенова, међу руским добровољцима у Србији и на Балкану биле су и друге истакнуте личности Русије, међу којима су многи угледни лекари и хирурзи, командант српске армије Черњајев, пуковник Николај Рајевски који је Лава Толстоја надахнуо у стварању лика грофа Вронског у роману „Ана Карењина“ и многи други.

    Према речима директора Руског дома Евгенија Баранова, у Српско-турском рату је учествовало око 4.000 добровољаца из Русије, а у једном тренутку у српској армији их је било око 2.500. Тачан број оних који су погинули до данас није познат.

    Тагови:
    добровољци, Николај Рајевски, Руски сликари, Третјаковска галерија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога