Свет се толико променио да се враћање на прошлост већ претвара у егоизам, чини ми се да туговање за њом није мудро. У данашњој Турској људи су равноправнији, сиромашни су се подигли, живимо у потпуно другачијој земљи која се више не сматра сиромашном. Наш проблем је у недостатку демократије, каже турски писац и нобеловац Орхан Памук.
Режисер Емир Кустурица је саопштио да планира да сними филм о монголском владару Џингис-кану.
Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“, истинита прича о богатом Немцу коме је пресађено срце српске жртве у „жутој кући“ на Косову, оживеће у филму радног наслова „Жетва“ амерички аутор Пол Кампф.
Потпуно је апсурдно и нелогично да Србија која има своје тектонске, културолошке, историјске везе и блискост по различитим основама сa Руском Федерацијом, нема свој Културни центар у таквој културној престоници као што је Москва. Верујем да би наредна година требало да отпочне са отвореним српским Културним центром у Москви.
Филм „Паразит“ јужнокорејског редитеља Бонг Џон Хоа освојио је вечерас Златну палму на Филмском фестивалу у Кану.
Фестивал руске класичне музике чији је оснивач Емир Кустурица, а који се одржава уз подршку компаније „Гаспромњефт“, од ове године уместо под именом „Бољшој фестивал“, одвијаће се под новим именом „Кустендорф класик“.
Имала сам срећу да нисам физички била неко ко би могао да буде еротски симбол, никад нисам добијала такве понуде. Углавном су то биле историјске, озбиљне улоге. Кад данас гледам неке моје филмове видим да сам увек била озбиљна, мрачна, мало намрштена... Једноставно су ме тако видели, каже добитница награде „Жанка Стокић“, глумица Горица Поповић.
Свет губи најмање један аутохтони језик месечно, док је укупан број аутохтоних језика у свету између пет и шест хиљада, подаци су Унеска, који је 2019. годину прогласио Годином аутохтоних језика.
Глумац Михаило Миша Јанкетић сахрањен је данас у Алеји заслужних грађана.
Хор Сретењског манастира из Москве наступио је синоћ у великој дворани Сава центра. Београдска публика је уживала у духовним песмама, традиционалним руским народним и ратним песмама и у најлепшим руским романсама. На репертоару је била и Химна косовских јунака.
У дану када нас је напустио бард југословенског и српског глумишта Михаило Миша Јанкетић, у Југословенском драмском позоришту, његовој матичној кући, представа у којој глуми Мишин син Марко није отказана. Драма „Месец дана на селу“, поставши у тренутку више и од позоришта, показала је те вечери да је игра за уметнике и већа и јача од смрти.
У великој сали Сава центра сутра ће Београђани бити у прилици да виде наступ чувеног московског црквеног хора Сретењског манастира.
Представница Србије на овогодишњем „Евросонгу“ у Тел Авиву Невена Божовић пласирала се у финале тог такмичења.
Више од 70 одсто Руса није гледало и не планира да гледа популарну америчку телевизијску серију „Игра престола“, а само осам одсто становништва Русије желело би да је одгледа, показала је анкета Руског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ).
Ђаво је зло које накупљамо у себи. То је равнодушност. Достојевски је писао о томе да су дечје сузе страшније од било које светске катастрофе. Бомбе убијају хиљаде деце, а ми спокојно пребацујемо ТВ канале. Дакле, у нама већ седи сотона, упозорава у разговору за Спутњик руски редитељ Јуриј Александров.
Јунак слике „Жеља за животом“, која је освојила „злато“ на Међународном фото-конкурсу „Андреј Стењин“, ирачки дечак Касим Алкадим, долетео је у суботу у Москву.
У Руском дому у Београду отворена је изложба фотографија из Архивског фонда Москве, посвећена Дану победе у Другом светском рату.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић и члан Савета федерације Федералне скупштине Руске Федерације Андреј Климов слажу се да је сарадња у сфери заштите културног наслеђа, међународног и националног, а кроз неке од форума Унеска од изузетног значаја.
Британска списатељица и новинарка Kетрин Хикли боравила је у Београду у организацији издавачке куће „Клио“ и промовисала књигу „Минхенско скривено уметничко благо“.
„У неким крајевима за мене су чули људи који не знају за Исуса Христа“, нашалио се једном приликом Чарли Чаплин, генијални комичар који је пре стотинак година створио лик чувеног Скитнице, модерног кловна гегавог хода, с трапезастим брчићима, у уском излизаном капуту и врећастим панталонама, са цилиндром на глави и огромним разгаженим ципелама.