СПУТЊИК
„Шпанска грозница", „руски грип", гнев олимпијских богова
Вечити вирус
Бол у грлу, температура, кашаљ, цурење носа, болови у телу, слабост. Ово су симптоми најчешћих вирусних обољења — акутне респираторне вирусне инфекције и грипа. Клиничка слика може бити слична или у потпуности различита. Према подацима СЗО, од грипа годишње оболи више од милијарду људи, од чега 3-5 милиона спада у тешке случајеве, док се око 500.000 случајева заврши смртним исходом због компликација са респираторним и кардиоваскуларним системима. Од акутне респираторне вирусне инфекције годишње умре до четири милиона људи.

Вируси грипа и друге акутно респираторне вирусне инфекције временом мутирају и брзо се шире, што им омогућава да преживе и стотинама година и да нас подсећају на своје постојање сезонским порастом оболелих, као и епидемијама и пандемијама
*„За грип је карактеристичан синдром интоксикације (слабост, болови у зглобовима) и температура (обично висока), катарални синдром се развија много касније".
https://www.cdc.gov/flu/symptoms/symptoms.htm
Епидемија и гнев олимпијских богова
Хипократ је веровао
да су болест послали
богови као одмазду за
људске грехове.
Особа за коју се верује да је прва описала болест, по симптомима сличну грипу, био је старогрчки доктор и филозоф Хипократ. У књизи „Епидемија" он пише о болести која је захватила грчки град Периф у зиму 412. године пре нове ере. Становници града, које је преплавила непозната болест, жалили су се на болове у ногама, грлу и стомачне тегобе. Али најраспрострањенији симптом био је кашаљ са испљувком, који је, како се касније испоставило, био проузрокован упалом плућа. Хипократ је веровао да су ову болест послали богови Олимпа у знак одмазде за људске грехове.
Не грип, већ инфлуенца
Први детаљан опис симптома болести сличних симптомима грипа дао је француски научник Етјен Паскје током пандемије у Европи 1403. године. Генерално, од шеснаестог до осамнаестог века, пандемије грипа дешавале су се регуларно: у интервалима од 2 до 17 година. И за то постоји логично објашњење. Распрострањењу вируса је доприносило непознавање узрока болести и метода превенције и заштите, пораст становништва на Земљи и развој транспортних технологија( бродови, железнице, цепелини). Заједно са људима, путовали су и вируси између држава и континената.

Већ од шеснаестог века клиничка слика коју су описивали научници тих година, постаје све препознатљивија за савремене лекаре. А у осамнаестом веку, током редовне пандемије (1732-1738. године и 1742-1734. године) вирус добија своје прво име — инфлуенца (influenza у преводу са италијанског „утицај") и грип (la Grippe у преводу са француског врста инсекта за које се сматрало да су преносиоци инфекције и gripper-похлепно хватати, „зграбити").
Этьен Паскье
Етјен Паскје
Доктор врши преглед пацијента у његовој кући, Париз, осамнаести век
Људи нису имали представу не
само како лечити грип, већ и
шта је узрок његове појаве.
Људи нису имали представу о томе како лечити грип и шта је узрок његове појаве. Погрешан положај звезда, уске ципеле или ушећерене јабуке и слана риба, који су били главни део исхране у зимском периоду, само су неки од разлога.
Неочекивано откриће које је променило историју
Иако су у осамнаестом и деветнаестом веку научници сматрали да доста знају о грипу, без одговора су остајала следећа питања: шта је узрок, како и чиме лечити болест и можемо ли избећи епидемију. Појавила се хипотеза о томе да болест изазива бактерија.
То је потврдио и немачки лекар, бактериолог Ричард Фајфер, који је од 1891. године био начелник Института за истраживања и борбу са инфекционим обољењима. Повод за оснивање оваквог института била је епидемија која је задесила Европу у периоду од 1889. до 1892. године. Тада је доктор из испљувка пацијента издвојио бактерију која личи на штапић. Тако су је и назвали — Haemophilus influenzae или хемофилни бацил, а касније преименовали у част научника Фајфера.

Ричард Фајфер
Често се у имену ове бактерије појављује презиме Афанасјев, у част руског научника који је изоловао ову хемофилну бактерију неколико месеци пре колеге из Немачке. Дуги низ година се Фајфер-Афанасјева бактерија сматрала узрочником грипа.

Готово 40 година након открића Фајфера и Афанасјева откривено је да хемофилична бактерија прати болест и изазива развој упалних процеса, али да је узрок грипа вирус.

Михаил Афанасјев
„Шпанска грозница" је страшнија од куге и рата.
„Шпанском грозницом" је било заражено
око 600 милиона људи, а укупно страдало (према разним подацима)
од 20 до 50 милиона.
Најгора пандемија у историји проучавања грипа напала је човечанство 1918. године. Болест се звала „шпанска грозница", иако Шпанија није имала никакве везе са тим . За време Првог светског рата у многим земљама је на снази била цензура, те је било забрањено писати о епидемији. Због тога су се прве публикације о непознатој и опасној болести појавиле у Шпанији, земљи која није учествовала у рату.
Према једној верзији, овај грип је доспео у Европу из Кине заједно са кинеским радним батаљонима, а по другој, са руским војницима који су стигли из Владивостока. Не искључује се ни могућност да је вирус прешао из САД у Европу заједно са америчким војницима, јер је први случај овог вируса регистрован код војника у држави Канзас.

Такође, активно се ширила теорија о вештачкој природи „шпанске грознице", као биолошком оружју пажљиво развијеном од стране Немачке. Гласине су престале када је и у овој земљи почела да влада мистериозна грозница.

Опсег смртоносне болести био је невероватан. За свега неколико дана читава села и градови су изумирали: од момента појаве првих симптома до смрти пролазило је само неколико сати. Разлози су били: муњевит развој болести, несанитарни услови, лоша исхрана, велики број људи у избегличким и војним камповима. Свет је од 1918. до 1920. године преживео три пандемије „шпанске грознице", која је нестала тек 1920. године. За две године, „шпанском грозницом" је било заражено око 600 милиона људи ( трећина светске популације), а умрло (према разним подацима) од 60 до 100 милиона. За две године, пандемија је захватила не само удаљена подручја Бразила, већ и пацифичке колоније Француске и САД, које су биле принуђене да прекину све контакте са спољним светом како би преживеле.
Век вируса и пандемија
„Шпанска грозница" је била једна од најгорих пандемија, али нажалост, не и једина. Следећа епидемија великих размера почела је 1957. године и буквално за два месеца захватила све државе Азије. Болест је добила назив „азијски грип", који је такође беснео у државама Европе, Африке, на Блиском истоку и у САД. Ни Совјетски Савез није избегао масовно ширење вируса.

Након 10 година, свет је сазнао за „хонгконгшки грип", који је однео 30.000 људи. Разлог ширења ове врсте грипа била је мутација вируса „азијског грипа". Оболели од овог грипа су први пут регистровани у Хонгконгу (отуда и назив), а потом се грип распространио и на остале континенте. Вирус је нарочито био агресиван према људима старијим од 65 година.
Институт за истраживање грипа, Лабораторија вирусних сојева. Рад са пилећим ембрионима. 1980. године.
За годину и по дана епидемија 'свињског грипа' је била регистрована у 214 земаља, број оболелих је прешао границу епидемије неколико десетинa пута. Од грипа је страдало 18.000 људи у целом свету.
Једну од последњих епидемија у 20. веку изазвао је „руски грип", настао у централној и југоисточној Азији. Он је са територије јужне Кине прешао у Јапан, а потом на далеки исток СССР-а. Због непостојања антитела, вирусу су нарочито била подложна деца и млади људи испод 25 година. Прва пандемија у 21. веку раширила се сасвим неочекивано.

У 2009. години, када се очекивао пораст броја оболелих изазван вирусним сојем, познатим светској научној заједници под називом птичји грип, десило се нешто неочекивано, појавио се нови сој овог вируса — „свињски".

Зауставити пандемију и спасити милионе живота било је могуће захваљујући размени информација и напорном раду научне и медицинске заједнице. Научници су били у стању да дешифрују геноме, утврде порекло вируса и створе вакцину против ове врсте „свињског грипа".
Наука против вируса: ко ће победити?
Симптоми болести и последице пандемије временом су се значајно разликовале једне од других. Болести, чак иако су имале опште симптоме, развијале су се другачије, а и последице (компликације) нису биле сличне. Управо је променљивост природе болести навела истраживаче на идеју да узрочник грипа није бактерија, већ мутирајући вирус. Приликом проучавања свиња оболелих од грипа, које су по физиолошким параметрима сличне човеку, амерички истраживач Ричард Шоуп је 1931. године открио да је респираторно обољење код ових животиња изазвано вирусом. Две године касније, у оквиру експеримента који су спроводили научници из Националног института за медицинска истраживања у Великој Британији, Вилсон Смит, Кристофер Ендрјус и Патрик Лејдлоу, заразили су лабораторијске животиње „свињским грипом". Неколико дана касније, заражена ласица је кинула и један од научника је након тога оболео од грипа. Тако је изолован један од првих узрочника болести — вирус грипа типа А. Касније су амерички вирусолози Томас Френсис (1940.године) и Ричард Теjлор (1947. године) открили и изоловали вирусе грипа других типова (тип Б и тип Ц).
Ричард ЩоупРичард Шоуп
Кристофер Ендрјус
Томас Френсис
Епидемије изазване сојем грипа А, јављају се сваке 2-3 године, а оне изазване типом Б, сваких 4- 6 година. Серотип С не изазива епидемије (само пораст оболелих међу децом и људима са слабим имунитетом).
Након тога, научници су открили велику групу вируса, узрочника инфекције горњих и доњих дисајних путева. Болести изазване овим вирусима добиле су заједничко име АРИ (акутне респираторне инфекције). Ради једноставног објашњења, савремени човек све тегобе повезане са хипертермијом или болешћу горњих дисаjних путева назива прехладом. Али у Међународној класификацији болести *(МКБ10) не постоји такав појам. Постоји група болести Ј00-Ј9914( акутне респираторне инфекције горњих дисајних путева): фарангитис, синузитис, ангина, трахеитис и друге болести изазване вирусима. Такође у МКБ постоје и АРИ неодређене етиологије.
*МБК је нормативни документ у коме се налазе све информације о здрављу људи, епидемиолошкој ситуацији и активностима здравствених установа како у земљи, тако и између земаља. МКБ је важно методичко средство за аутоматизацију основних управљачких и планско-нормативних радова у сфери здравствене заштите. Тренутно је на снази десета верзија МБК. МБК ревидира и одобрава СЗО.
Лабораторија за вирологиjу. Фото Спутњик
У узрочнике АРИ спада више од 200 различитих вируса, од којих сваки има своје симптоме и методе лечења. Само лекар може тачно да одреди који вирус је напао човека.
Спас је у превентиви
Вакцинација се врши пре почетка сезоне. А антивирусни препарати се, по правилу, примењују пре почетка хладног периода или на почетку болести.
Одрасла особа пати од акутних респираторних инфекција у просеку 2-3 пута годишње, а деца са неформираним имунолошким системом од 8 до 10 пута. Човечанство је научило не само како да лечи грип и АРИ са минималним негативним последицама, већ и да их спречи уз помоћ специфичне (вакцинација од грипа) и неспецифичне (поштовање личне хигијене, дезинфекција) профилактике. Осим тога, специјалисти препоручују здрав начин живота, уравнотежену исхрану и позитивно размишљање. Треба имати на уму да је превентива знатно једноставнија од лечења.