Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Уништена Земља

    Од 2. августа човечанство живи на вересију

    CC BY 2.0 / Gideon Wright / Trashed Earth
    Наука
    Преузмите краћи линк
    138

    Еколози су израчунали годишњу границу дозвољеног коришћења ресурса наше планете. И ту границу људи стално нарушавају. Портал „Дојче веле“ навео је како ситуација може да се измени.

    Земљина лопта

    Метода коју користе научници из „Глобал футпринт нетворк“, групе еколога у америчком граду Окланду, мери обновљиве ресурсе планете. Она омогућава да се прецизно израчуна дан у години од којег Земља више неће моћи да обнавља ресурсе које је употребио човек и када ће људи почети да уништавају своју животну средину.

    Све раније и раније

    Ове године та „тачка без повратка“ пада 2. августа. На тај начин, ове године људи ће употребити све обновљиве изворе на Земљи шест дана раније него 2016. Још јасније се негативан тренд види у поређењу са осамдесетим годинама 20. века.

    Ако је 1987. „граница одрживости“ била 19. децембра, касније се она доследно и застрашујуће кретала од краја године до средине. Тако је 2011. године човечанство прогутало све обновљиве изворе до 27. септембра. А сада је то дошло до почетка августа.

    Због тога управо 2. августа велики број еколошких организација у Немачкој намерава да одржи заједничку акцију испред Бранденбуршке капије у Берлину. Циљ акције је подсећање да човечанство троши више дрва, биљака, хране, рибе и осталог него што воде, шуме и поља могу да обнове сами.

    „Планета није интернет продавница са бескрајним залихама робе. Супермаркет под називом ’Земља‘ је испражњен“, упозорава Кристоф Ротгерс из омладинског удружења еколога. „Све што искористимо ове године после 2. августа, украдено је од будућих генерација. Задатак политичара је да не дозволе да се то догоди“.

    1,7 планете Земље

    Са растом светске популације расте и потрошња угљоводоника, прехрамбених производа и воде. Научници су математички израчунали да је за задовољење захтева данашњег човечанства потребно 1,7 планете Земље. „Ако се не зауставимо, до 2030. биће потребне две планете, до 2050. године чак три“, упозорава Јирген Кирш из немачког огранка „Гринписа“.

    Према прорачунима научника, више од 80 одсто светске популације живи у земљама са неповољним еколошким условима. Немачка, иако није у тој групи, не представља ни модел за потрошњу ресурса: да читаво човечанство троши ресурсе на нивоу становника Немачке, већ би нам било потребно 3,2 планете за испуњавање наших захтева.

    „Граница одрживости“ за једну Немачку дошла би ове године 24. априла. Разлог за овакво стање ствари је у великим површинама потребним за раст сточне хране за производњу меса, као и у великим количинама емисије угљендиоксида.

    „Једноставно ћемо нестати“

    При томе емисија гасова који стварају ефекат стаклене баште представља највећи део, до 60 одсто, од укупног негативног утицаја на животну средину. „А ако успемо да смањимо ове емисије бар за половину, могли бисмо да померимо ’границу одрживости‘ одмах три месеца уназад“, каже Матис Вакернагел из „Глобал футпринт нетворка“.

    Основни примаоци жалби еколога су владе. Али и свака особа може да дâ мали допринос рационалније коришћење ресурса планете. У интервјуу за новинску агенцију КНА, Андреас Шмит, представник еколошке иницијативе католичке цркве Немачке, истакао је да „сваки човек може да допринесе томе да ’граница одрживости‘ не буде негде у лето, већ ближе крају године“.

    Довољне су чак и мале ствари: не треба сваки дан јести месо, треба куповати органске производе, наводи Шмит. „Схватам да су такви производи скупљи од обичних. Али када видим да је моторно уље скупље од обичног биљног уља, схватам да у животу постоје друге области осим хране где може да се економише“, истиче представник цркве. У супротном, истиче он, изгледа да нас чека тужна судбина: „Сви ћемо једноставно нестати“.

    Слично:

    Америка излази из споразума о клими — Русија га ратификује
    „Зелени“ у САД нису примали новац од Русије
    Тагови:
    граница одрживости, ресурси, екологија, Земља
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога