Слушајте Sputnik
    Свемир

    Експеримент потврдио: Живот у свемиру је могућ!

    CC0
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 175

    Живот на Марсу, па чак и у свемиру је могућ. О томе сведоче резултати експеримента спроведеног на Међународној свемирској станици (МСС). Међутим, у таквим екстремним условима могу да преживе само најјаче бактерије, а сложенији облици живота немају баш добре перспективе у том смислу.

    Има ли живота на Марсу? То питање већ дуго занима истраживаче и обичне људе. Године 2020. руско-европски паметни робот ће стићи на Марс да пронађе коначан одговор, али одговор о могућности постојања живота на црвеној планети је већ пронађен у Земљиној орбити, на Међународној свемирској станици, где је у периоду од 2014. до 2016. године под називом „Биомекс“ спроведен експеримент у којем је учествовало 30 научних института. Резултати су показали да у екстремним условима отвореног свемира и атмосфере Марса могу да преживе одређени облици живота. Стопа преживљавања тих организама достиже 80 одсто.

    „На станици је било представљено цело ’дрво живота‘. Многе древне бактерије (археје), цијанобактерије, алге, гљиве, лишајеви и бриофити морали су да се боре за опстанак на МСС-у“, каже за Спутњик астробиолог немачког Аерокосмичког центра Жан Пјер де Вера.

    Експеримент је дао недвосмислене резултате: сложени облици живота мање су способни за опстанак у таквим екстремним условима.

    „Бриофити су били јако повређени. Преживео је само један листић и није јасно да ли може да се искористи за добијање нових ћелија“, каже Де Вера. „Слични резултати су били са лишајевима, али све шта се тиче најједноставнијих организама изгледало је оптимистичније: међу једноћелијским организмима преживело је много више ’учесника експеримента‘ — између 60 и 70 одсто, у неким групама чак и 80 одсто“, прецизира научник.

    Свемирско зрачење и марсовски гас

    Како је то све повезано са Марсом?

    „На свемирској станици имитирамо услове Марса да видимо како организми могу да преживе у тим условима и може ли од њих да остане довољно живе материје да се могу детектовати уз помоћ одговарајуће опреме“, каже саговорник Спутњика. „Руски космонаути Александар Скворцов и Олег Артемјев сместили су узорке организама на специјалној платформи на спољашњом делу корпуса руског сервисног модула ’Звезда‘“, појашњава Де Вера.

    Узорци су били одвојени од отвореног свемира стаклом како се не би разлетели и изгубили у простору.

    „Међутим, стакло не штити од космичког зрачења, а осим тога на платформи је био присутан и свемирски вакуум. Део узорака било је додатно изложено дејству марсовског гаса како би се изједначили услови експеримената са условима на правом Марсу“, истиче астробиолог.

    Зашто упорно тражимо живот на Марсу

    „Експеримент ’Биомекс‘ је требало да одговори на питање да ли је Марс насељива планета и да ли је могуће уз помоћ опреме, коју у оквиру програма ’Екомарс‘ ускоро шаљемо на црвену планету, потврдити постојање живих организама тамо“, каже Де Вера.

    Закључак истраживача је следећи:

    „Већ сада можемо да тврдимо да има смисла тражити живот на Марсу, јер постоје земаљски организми, који могу да издрже марсовске услове, посебно они чија је животна средина тло. Зато ће у будућности ’Екомарс‘ бити опремљен опремом за бушење.“

    Поред тога, научници су у оквиру експеримента „Биомекс“ успели да испробају технику која ће тражити живот на Марсу. Она је показала да може ефикасно да фиксира биосигнатуре.

    Можда је живот дошао на Земљу са Марса

    Саговорник Спутњика говори и о научном раду који се бави међупланетарним преносом живота. 

    „Знамо да је било Марсових метеорита који су пали на Земљу. То јест, постоји нека врста размене материје међу нама. Зато постављамо питање да ли је Марс у прошлости био насељен и да ли је могуће да је живи материјал оданде некада доспео на нашу планету и успео да се даље развија“, каже он.

    Теоријски гледано, такви организми требало би да преживе путовање много дуже од годину и по дана колико је трајао експеримент. Њихова сеоба у отвореном свемиру трајала би хиљаде година. Зато су, према речима Де Вера, потребна даља истраживања посвећена дугорочном опстанку у свемиру. На пример, бактерије би могле бити засађене на Месецу, али би се резултат контролисао тек након дугог низа година. 

    „Желели бисмо да у будућности имплементирамо нашу платформу на Месецу“, каже астробиолог, који нуди такав програм Европској свемирској агенцији.

    Живот на леденим сателитима?

    Поред тога, за 2022. годину планиран је још један експеримент, током којег ће земаљски организми из морских дубина бити изложени свемирским условима.

    „Суштина је у томе да у нашем Сунчевом систему око Јупитера и Сатурна има ледених сателита, који су извор супстанце која се појављује у свемир у облику фонтана супстанце, и садржи сложене органске молекуле. Ми још не знамо шта је то, али ово ’нешто‘ може да указује и на постојање живота у свемиру“, закључује саговорник Спутњика.

    Тагови:
    Марс, живот, свемир
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога