Иако су загађење и мањак хранљивих материја у морима познати већ деценијама, истраживачи кажу да су климатске промене погоршале ситуацију у вези са недостатком кисеоника.
Недостатак кисеоника евидентиран је у око 700 океанских локација, док је шездесетих година прошлог века то био случај у 45.
Истраживачи наводе да ова ситуација посебно штети одређеним рибљим врстама као што су туна, ајкула и марлин, односно врста сабљарке.
Познато је од раније да одређене хемикалије, као што су нитроген и фосфор са фарми и индустријских погона, утичу на ниво кисеоника и то је и даље примарни фактор, посебно у областима ближим обали. Међутим, последњих година повећана је опасност од климатских промена.
Што је више угљен-диоксида емитовано, чиме се јача ефекат стаклене баште, то више топлоте апсорбују океани. Та топлија вода садржи мање кисеоника, наводи се у истраживању, преноси „Срна“.
Чак и мале промене у атмосфери могу значајно да се одразе на живот у морима.
Воде са мањим процентом кисеоника одговарају неким врстама као што је медуза, али не одговарају брзим и крупним рибама као што је туна. Веће и брже рибе имају веће енергетске потребе.
„Ми смо и раније знали за појаву смањења кисеоника, али сада смо то први пут повезали са климатским променама“, рекла је Мина Епс из Међународне уније за заштиту природе.
