Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    Пише
    45358
    Пратите нас

    Признање које је добио пензионисани професор математике из Берана Веселин Рмуш, јер је решио математичке проблеме из античког доба на Међународној конференцији примењене математике и физике на чувеном Универзитету Чуо у Токију — наишло је на оспоравања у Србији и Црној Гори.

    Међу 70 еминентних математичара и физичара из 21 државе света, Веселин Рмуш је бриљирао решењима проблема конструкције квадратуре круга, који датира из времена Талеса.

    Он за Спутњик појашњава да се проблем квадратуре круга односи на конструкцију квадрата чија је површина једнака површини датог круга, уз употребу само лењира и шестара. Други проблем је удвајање коцке, односно њене конструкције у простору, чија је запремина два пута већа од запремине дате коцке. Трећи се односио на трисекцију, односно поделу произвољног угла на три једнака дела уз употребу само лењира и шестара.

    Професор Рмуш са учесницима Међународное конференције примењене математике и физике на чувеном Универзитету Чуо у Токију.
    © Фото : Марина Рмуш
    Професор Рмуш са учесницима Међународное конференције примењене математике и физике на чувеном Универзитету Чуо у Токију.

    Шта је суштина открића

    Рмуш је користио Талесову теорему о пропорционалним дужинама, узимајући однос великих природних бројева, а Питагорина теорема му је послужила за извођење формуле за површину квадрата.

    „Извео сам формуле за површину квадрата и површину круга које су подударне у три прве децимале, али је апсолутна грешка мања од пет десетохиљадитих. Увео сам параметар и дошао до везе између странице квадрата и полупречника круга. На основу тих релација, површина квадрата може да се претвори у површину круга и обрнуто“, објашњава овај седамдесетпетогодишњи математичар.

    Оно што је Рмушова решења проблема разликовало од других је примена ових формула у пракси. Оне могу да послуже приликом планирања градње, односно у архитектури, али и у електроници.

    „Током Конференције у Токију узео сам за пример примене у простору Кеопсову пирамиду и израчунао запремину купе висине која је иста висини пирамиде, употребом формула до којих сам дошао извођењем функционалних веза између странице квадрата и полупречника круга, користећи уведени параметар“, објашњава овај пензионисани професор Гимназије „Панто Малишић“.

    Пи
    © Flickr / Tom Blackwell
    Број ПИ, илустрација.

    У Токију импресионирани, а код нас...

    Док су у једном од најстаријих универзитета у Токију били импресионирани његовим решењима, у Србији и Црној Гори Рмуш је наишао на критику и оспоравање формула које су се посебно односиле на коришћени број Пи, који има бесконачан број децимала.

    „Чим се Пи заокружи, решење је математички нетачно“, тврде критичари у бројним коментарима испод текстова о успеху професора из Берана, али и поједине колеге. Он за Спутњик каже да је заокружио површину квадрата и коцке на три децимале које се не мењају кад се повећава број децимала броја Пи.

    То је појаснио математичарима, учесницима Конференције у Токију, који су били одушевљени, те каже да нема намеру ни са ким да полемише.

    Подршка најутицајнијег српског математичара

    Коментаришући за Спутњик критике на рачун Рмуша, чувени српски математичар Стојан Раденовић, који је због изузетних радова сврстан међу 100 најутицајнијих светских научних умова у области математике, каже да је у нашој средини увек тако — ако сте успели, морају да вас оспоравају.

    Професор др Стојан Раденовић, један од сто најутицајнијих математичара света
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Професор др Стојан Раденовић, један од сто најутицајнијих математичара света

    „Нисам још видео решење, али чим је на том месту добио признање — значи да је успео“, каже он и објашњава примену спорног броја Пи.

    „Код зграда које се граде, трамваја који пролази, телевизора, телефона преко кога ме зовете, у изради сваког је број Пи који је заокружен“, каже Раденовић.

    „Чак и када се меша малтер и прави зграда, у ком односу је стављен цемент, све је то настало заокруживањем такозваних идеалних величина, то су бројеви — корен из 2Пи, трећи корен из 3Е, и тако даље. Све што је човек направио — то је апроксимација нечег идеалног“, објашњава овај еминентни математичар.

    Додаје да мали број људи ради математику онако како се она заснива, јер то је много тешко, да то не раде ни професори на нашим факултетима и у школама, па га зато и не чуди што критикују Рмушова решења.

    Награђени професор из Берана је решење овог проблема представио у књизи 2016. године, а годину дана касније рад је објавио у и српском Војно-техничком гласнику на енглеском језику. Стручна јавност није реаговала.

    Тагови:
    Стојан Раденовић, број ПИ, оспоравање, критике, Токио, признање, математика
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога