Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    1193
    Пратите нас

    Остаци инсекта стари 99 милиона година нађени су у ћилибару, а научници су га назвали „мрав из пакла“ јер је имао рогове и вилицу налик на кљове, какву нема ниједан други инсект, и немилосрдно је убијао своје жртве, најчешће бубашвабе.

    Овај фосил мрава дао је научницима могућност да утврде како је инсект предатор, рођак данашњих мрава, опстајао на планети 20 милиона година, а онда нестао, објављено је у научном раду Института за технологију Њу Џерзија.

    „Од када су први примерци оваквих мрава нађени пре стотинак година, била је мистерија зашто је ова изумрла животиња толико различита од данашњих мрава“, рекао је Филип Барден, вођа истраживачког тима који је проучавао остатке мрава из пакла, преноси Ју-Ес-Еј тудеј

    „Овај фосил открива механизам иза онога што можемо назвати еволуционим експериментом и иако смо видели много таквих експеримената, ипак нисмо имали јасну слику о путевима који су до њих водили“, рекао је Барден.

    У истраживању су, поред научника из Америке, учествовале и њихове колеге из Кине и Француске. Научници су утврдили да фосил садржи не само остатке мрава, већ и његове последње жртве, једне врсте бубашвабе.

    То је научницима омогућило да открију важан механизам по ком се давни мрави-предатори разликују од садашњих рођака.

    Поред остатака мрава, нађени су и остаци његове последње жртве

    Наиме, „мрав из пакла“ могао је да помера доњу вилицу горе-доле, за разлику од данашњих мрава, који је померају лево-десно.

    „Чак 99 одсто живих врста које су некада постојале на Земљи је изумрло. Како пролазимо кроз шесто масовно изумирање у историји планете, веома је важно да разумемо шта је то што доводи до изумирања неких врста, док друге успевају да преживе. Тако су и фосили инсеката подсетник да нешто што је свеприсутно и нама блиско, као што су мрави, може да изумре“, каже Барден.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    мрави
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога