Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    Пише
    73467
    Пратите нас

    На локалитету Градиште код Иђоша археолози раде на малом чуду урбанизма подигнутом пре 7 хиљада година. У кући неолитског насеља ових дана пронађено је посуђе које припада винчанској култури, али је украшено другачијим стилом, што говори о мешању утицаја више култура на овом простору.

    Археолози из Србије и Ирске раде на откривању насеља које датира из неолита, бронзаног и гвозденог доба, а простирало се на чак 18 хектара. На неолитском делу локалитета налази се урбанистички сјајно организовано село са стотину кућа.

    Једна од кућа срушена је плански. Станари су пре 7 хиљада година чак и рециклирали материјал од кога је саграђена, пронађени су остаци разрушених пећи које су демонтиране, да би биле уграђене у нови објекат.
    © Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
    Једна од кућа срушена је плански. Станари су пре 7 хиљада година чак и рециклирали материјал од кога је саграђена, пронађени су остаци разрушених пећи које су демонтиране, да би биле уграђене у нови објекат.

    Војводина мултиетничка и у праисторији

    Др Мирослав Марић, археолог Балканолошког института у Београду већ седам година ради на овом пројекту у коме су прартнери Народни музеј из Кикинде и Завод за заштиту споменика културе из Суботице, а учествују и колеге и студенти Универзитетског колеџа Даблин који сваког лета долазе у Србију.

    Он објашњава да се насеље налазило на једном од делова некадашњег меандра Тисе, која је сада од тог места удаљена чак 20 километара, а у праисторији је била само три километра даље.

    "Идеја је да испитамо како се формирају идентитети заједница кроз праисторију, јер се локалитет налази на ободу неколико главних култура током целе праисторије. У неолиту је то Старчево и Кереш, Старчево је више балкански феномен, а Кереш панонски феномен раног неолита, док се у касном неолиту на овим просторима прожимају винчанска и потиска култура", каже Марић.

    Драгоценост пронађена у једној од кућа - амфорета чији су украси доказ мешања култура на овим просторима у касном неолиту.
    © Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
    Драгоценост пронађена у једној од кућа - амфорета чији су украси доказ мешања култура на овим просторима у касном неолиту.

    Кућа која открива како се живело пре 7 хиљада година

    Студенти из иностранства због короне овог лета нису могли да учествују у пројекту, па су српски арехеолози унајмили физичке раднике. Они су имали прилику да присуствују јединственом догађају, откривања две куће овог насеља у коме су људи живели 4800 година пре наше ере.

    "У једној кући која је срушена нисмо ништа пронашли, очигледно је претходно испражњена и срушена плански. Толико је била испражњена, да су чак рециклирали материјал од кога је саграђена, на два места смо нашли остатке разрушених пећи које су демонтирали до те мере да су чак и поднице повадили пре него што су срушили кућу, да би их користили у неком следећем објекту", прича нам Марић.

    На само метар и по од ове куће пронађена је друга, на срећу научника, изгорела је у пожару. У њој су пронађени предмети који су се ту затекли, а управо они су важан доказ теорије о мешању различитих култура на овом простору.

    На срећу научника, ова кућа изгорела је у пожару, па су у њој пронађени предмети који су се ту затекли, а они су важан доказ теорије о мешању различитих култура на овом простору.
    © Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
    На срећу научника, ова кућа изгорела је у пожару, па су у њој пронађени предмети који су се ту затекли, а они су важан доказ теорије о мешању различитих култура на овом простору.

    "Нашли смо четири камене алатке, три су биле у једној добро очуваној амфорети која је лежала на поду испод срушеног изгорелог зида. Нашли смо и фрагменте сломљених посуда затечених у кући у тренутку урушавања. Пронашли смо и нешто мало угљенисаног дрвета и зрна пшенице или сличне житарице која се ту сушила, припремала за исхрану".

    Амфорета, њена израда и форма припадају винчанској култури, а украшена је стилом потиске линеарне керамике, што говори о мешању утицаја, односно популација. Наш саговорник објашњава да су у праисторији керамичари биле жене које су се једној традицији училе од мајки или бака, а кад би се удале, преузимале су традицију израде и украшавања посуда од свекрва.

    "Ово можда показује да та популација није скроз аутохтона, да су изгледа, доводили жене са стране. Да ли је то било добровљно, путем пријатељства или освајањем, упадима у туђе село и отимањем жена, то је тешко открити у оваквом нивоу истраживања", каже наш саговорник.

    У праисторији керамичари су биле жене које су се једној традицији училе од мајки или бака, а кад би се удале, преузимале су традицију израде и украшавања посуда од свекрва.
    © Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
    У праисторији керамичари су биле жене које су се једној традицији училе од мајки или бака, а кад би се удале, преузимале су традицију израде и украшавања посуда од свекрва.

    Непревазиђени урбанисти неолита

    О озбиљној друштвеној и просторној организацији на којој људима из праисторије могу да позавиде и данашњи урбанисти говори распоред кућа у овом густо насељеном селу. У централном делу на брежуљку куће су густо поређане у редове, а у равном делу насеља шире се у луковима.

    Коначну потврду мешања популација археолози ће имати након што истраже и саме становнике. До сада су пронаши неколико скелета, али још нису стигли до некрополе. Потребно је више скелета како би се урадиле изотопске анализе и помоћу количине стронцијума у њиховим костима и зубима открило да ли су одрасли на том простору или су се од некуд доселили.

    Археолог Мирослав Марић на локалитету Градиште
    © Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
    Археолог Мирослав Марић на локалитету Градиште

    На крају разговора за Спутњик Марића смо питали у ком сродству су данашњи становници овог краја са људима који су на овом простору живели пре седам хиљада година:

    "Око 6 до 7 одсто нашег генетског материјала потиче од те неолитске популације, све остало су касније мешавине, закључно са свесловенксим које чине око 30 одсто нашег генотипа. Производ смо свих који су овде били од пре 15 хиљада година па до данас".

    Овај вишеслојни локалитет спада у категорију споменика културе од великог значаја, археолошка истраживања сигурно ће бити настављена, а у ком обиму зависиће и од епидемиолошке ситуације следећег лета.

    До сада је пронађено неколико скелета, археолози још нису стигли до некрополе. Потребно је више скелета како би се урадиле изотопске анализе и открило да ли су становници насеља одрасли на том простору или су се од некуд доселили.
    © Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
    До сада је пронађено неколико скелета, археолози још нису стигли до некрополе. Потребно је више скелета како би се урадиле изотопске анализе и открило да ли су становници насеља одрасли на том простору или су се од некуд доселили.
    Тагови:
    мултиетничност, гвоздено доба, Мирослав Марић, откриће, насеље, куће, село, неолит, Војводина, археологија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога