Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    1319
    Пратите нас

    Аналгетик често коришћен свету, парацетамол, ублажава главобољу и грозницу, али, како тврде научници позивајући се на недавна истраживања, утиче и на мозак, доприносећи агресивном понашању и слабљењу когнитивних функција. Статини имају сличан ефекат. Међутим, механизам деловања није јасан, а резултати испитивања су контрадикторни.

    Научници са Државног универзитета Охајо спровели су експеримент са 500 добровољаца. Једном делу учесника су дали ацетаминофен (амерички назив за парацетамол), а други део је добио плацебо. Затим су их замолили да надувају балоне, и то за новац.

    Награда је зависила од величине надуваног балона, али ако он пукне, особа не добија ништа. Људи склоних ризику, који су покушавали да надувају што већи балон, било је много више међу онима који су узимали парацетамол. Они који су узели плацебо су се заустављали на време. На крају, у њиховој групи практично није било балона који су пукли.

    Затим су добровољци проценили степен ризика неколико хипотетичких догађаја, на пример, банџи скок са велике висине или управљање аутомобилом без сигурносног појаса. И ацетаминофен је опет слабио осећај опасности. Учесници експеримента који су добили лек чешће су показивали спремност да ризикују и да возе великом брзином без везивања појаса.

    По свему судећи, ова супстанца пригушује негативне емоције и смањује забринутост када је особа спремна да ризикује, истичу аутори истраживања. Зашто се то догађа још није јасно.

    Међутим, с обзиром на то да се у већини земаља парацетамол издаје без рецепта, а они који узимају овај лек најмање једном недељно (у неким регионима по 25 одсто становника), то је праћено непријатним последицама за читаво друштво, истичу научници.

    Утицај лека на когнитивне функције

    Према раду канадских научника, парацетамол може негативно да утиче на когнитивне функције. У њиховом експерименту, добровољци који су добили лек спорије су одговарали на питања и грешили су чешће од оних који су добили плацебо. Истина, ефекат је био краткотрајан, јер се након неколико сати брзина реакције враћала у нормалу.

    Амерички истраживачи су открили да ацетаминофен такође слаби емпатију, то јест, саосећање са другим људима.

    Барем у два експеримента истовремено, добровољци су након узимања лека лошије идентификовали емоције саговорника и процењивали своју и туђу бол, на пример, бол дубоке ране.

    Лекови (илустрација)
    © Flickr / e-Magine Art
    Парацетамол може негативно да утиче на когнитивне функције и слаби емпатију.

    По мишљењу аутора овог рада, тако чудан резултат се објашњава особеностима људског мозга. Када се бол уочи, неважно чија, активирају се иста подручја у мозгу као и код такозване позитивне емпатије, то јест, радости за другу особу. Управо због тога слабљење осећаја бола утиче на емпатију према другима.

    Неуробиохемијски механизам деловања ацетаминофина још увек није познат. Научници су открили само да он не утиче на метаболизам главног неуротрансмитера, који је одговоран за емпатију — окситоцин. Вероватно је лек некако повезан са канабиноидним системом, који обезбеђује комуникацију ћелија нервног система. Али ово још увек није доказано.

    Код жена повећава агресивност, мушкарце смирује

    Разумљивија је корелација између агресивности и статина, лекова који смањују ниво холестерола у телу и на тај начин смањују ризик од срчаног и можданог удара.

    Пре неколико година научници су показали да су се примати који су били на дијети са ниским нивоом холестерола, понашали изузетно непријатељски једни према другима.

    Неуобичајено понашање код људи се такође објашњава односом између холестерола и серотонина (неуротрансмитера који је укључен у регулацију понашања). Дакле, према подацима научника са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу, статини су повећавали агресивност код жена средњег узраста.

    Скоро хиљаду добровољаца разног узраста узимало је статине или плацебо свакодневно током шест месеци. Испоставило се да су учесници експеримента старији од 45 година, који су добили лекове, постали необуздани у комуникацији и агресивнији. Али статини су имали супротан ефекат на мушкарце — смирили су их.

    Међутим, канадски истраживачи су убеђени да је утицај статина на понашање пацијената знатно преувеличан. Нема довољно доказа да ови лекови узрокују губитак памћења, поремећај спавања и агресију. А знатно је више људи који су избегли срчани и мождани удар захваљујући њима, него оних који су се суочили са нежељеним ефектима.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    истраживање, лек, лекови
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога