Војска Косова би била претња миру у региону

© Фото : КБСВојска Косова
Војска Косова - Sputnik Србија
Пратите нас
Вест да је Пентагон подржао трансформацију Безбедносних снага Косова у Оружане снаге Косова изазвала је подозрење код свих којима су још свежа ратна сећања. Опасност да ће припадници расформиране такозване ОВК – који упркос инсистирању Београда нису процесуирани за злочине – бити део потенцијално званичне војске Косова захтева опрез.

У недавном интервјуу за Спутњик председник Србије Томислав Николић нагласио је озбиљност проблема, јер је војска једна од ознака суверенитета и независности. Он је упозорио да ова најава представља драстично кршење Резолуције 1244, пошто је Србија Косово поверила Уједињеним нацијама, а не Албанцима.  

© Фото : Канцеларија за Косово и МетохијуНећемо прихватити понижавање српских представника у покрајинским институцијама
Нећемо прихватити понижавање српских представника у покрајинским институцијама - Sputnik Србија
Нећемо прихватити понижавање српских представника у покрајинским институцијама
Забринутост дели и Влада Србије која је против формирања војске Косова. 

Миливоје Михајловић, директор владине Канцеларије за медије, такође подсећа да би оваква одлука била противна Резолуцији 1244, према којој је Косово под протекторатом Уједињених нација, које су пренеле део овлашћења на мисију ЕУ и на локалне институције власти. 

„Војска Косова била би највећи реметилачки фактор и претња миру у региону с обзиром на међуетнички састав на југу Србије; Македонији али и самом Косову", категоричан је Михајловић за Спутњик. 

За Драгана Ђукановића, потпредседника Центра за спољну политику из Београда, ова најава делује као покушај косовских институција да заокруже  елементе државности. „Суштински се  ништа не мења,  Безбедносне снаге Косова само мењају име, а све остало зависиће од начина како ће бити организоване формацијске јединице“, прецизира Ђукановић за Спутњик. 

Од герилских терориста до одбрамбених снага

Историјат евентуалне војске Косова потиче од герилског формирања такозване ОВК коју је још 1997. године Стејт департмент ставио на листу терористичких организација. Међутим, већ следеће године припадници ове организације били су скинути са листе, а из лета те 1998. године памтимо фотографију на којој Ричард Холбрук, специјални изасланик америчког председника, у Јунику седи изувен поред маскираних припадника ОВК. 

После демобилизације и реинтеграције ОВК  започете 1999. посредством УНМИК-а и НАТО-а, јануара 2000. Уредбом Уједињених нација званично је основан Косовски заштитни корпус у циљу хуманитарне помоћи, отклањања последица природних катастрофа, и у разминирању и реконструкцији инфраструктуре. Његовим распуштањем јануара 2009. формиране су Косовске безбедносне снаге које могу и да учествују у мировним мисијама, а контролишу их скупштина, председник, премијер и министарство за КБС. 

Познато је да је ово министарство било веома активно у сарадњи са министарствима одбране различитих земаља са којима је потписало меморандуме о разумевању и билатералне споразуме. 

Последице 

После формирања Косовског заштитног корпуса појавило се неколико „ослободилачких војски“ Албанаца у региону, па многи страхују шта ће се десити после евентуалног формирања Одбрамбених снага Косова. У овом тренутку већ постоји проблем Споразума о војној сарадњи који су Косово и Албанија потписали јула 2013. у Призрену, а који дозвољава улазак, излазак и привремени боравак припадника оружаних снага Албаније и Косовских безбедносних снага на територији друге државе потписнице. 

Дозволу за трансформацију БСК у ОСК од америчког секретаријата за одбрану добили су заменик премијера Косова Хашим Тачи и министар за европске интеграције Беким Ћолаку. Подсекретарка Пентагона Евелин Фаркаш истакла је да досадашњи кораци у процесу трансформације БСК у ОСК чине сигурнијим свој пут ка учлањењу у програм Партнерство за мир и приступање НАТО-у. 

Наш саговорник Драган Ђукановић не види опасност од ове формације, али упозорава на опасност од паравојних формација које могу довести до дестабилизације држава у региону. 

Председник Србије Томислав Николић у поменутом интервјуу Спутњику реагујући на најаву о формирању војске Косова поставља низ питања: 

„Шта ће Албанцима војска, посебно војска која већ сада има некакав споразум са војском Албаније о заједничком деловању? И против кога? Ко ће то да нападне Косово? Да ли заиста мисле да би Србија ризиковала поново НАТО бомбе по глави нападајући на своју територију, на Косово и Метохију? Или се можда припремају за борбу против тероризма?  Па онда нек сарађују са нама, видим  да се понашају као неки други према Русији, па неће да сарађују са Русијом у борби против тероризма.“

Николић упозорава и да ће то додатно компликовати односе, пошто нико у Србији не може с тим да буде сагласан.

Он је поставио и питање: „Ако се формира та војска, хоће ли север КиМ имати своју војску, са процентуалним учешћем Срба и и са командантом Србином?“

Интервју са председником Србије Томиславом Николићем - Sputnik Србија
Николић ексклузивно: Волео бих и други мандат (Видео)
Очигледно је да привремене институције на Косову покушавају да заокруже државност, али одговори на сва ова питања указују да ће пре доћи до заокруживања нестабилности.


Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала