Београд+ 2°C
Ниш+ 1°C
Слушајте Sputnik
    Панел Запад и Русија – нови Хладни рат

    Безбедност Европе није могућа без Русије

    © Фото: Владимир Курчубић
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 12

    На панелу Центра за међународну сарадњу и одрживи развој „Запад и Русија – нови Хладни рат“ говорили су експерти за међународне односе.

    Поводом представљања другог броја часописа „Хоризонти" у издању Центра за међународну сарадњу и одрживи развој, у Београду је организован панел „Запад и Русија: нови Хладни рат?"

    © Sputnik.
    Панел "Запад и Русија – нови Хладни рат"

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Бивши председник Генералне скупштине Уједињених нација Вук Јеремић, оснивач ЦИРСД-а, саговорнике је у улози модератора скупа водио кроз теме као што су односи Русије и Запада и улога Србије као председавајуће ОЕБС-а.

    Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, каже за Спутњик да је оно што се десило у Минску јако важан догађај не само  за Украјину, већ и за Русију, Европу, али и Србију. Амбасадор је подсетио на изјаву чувеног министра спољних послова Совјетског Савеза који је рекао да је боље десет дана преговарати, него један дан ратовати.

    „Питање последњих преговора јако је компликовано, потребно је предузети низ политичких корака како би се осигурала безбедност свих земаља Европе, као и укидање санкција и побољшање климе у Европи", рекао је Чепурин.

    Бивша председница Швајцарске Мишлин Калми-Реј оценила је да је Русија нарушила статус кво припајањем Крима, али и да је Запад намеравао да постави ракетне системе близу руске границе, због чега се Русија није осећала безбедно. Није било мудро што је Брисел ставио Украјину у ситуацију да бира између између Европске уније и Русије, рекла је Калми-Рејева за Спутњик и додала да је споразум у Минску, који је потписан у четвртак, нада за читав европски континент да криза неће ескалирати.

    „Треба видети да ли ће се споразум примењивати, а престанак оружаних сукоба је добар начин његове имплементације. Неопходно је престати са крвопролићем, а споразум има и друге предности — децентрализацију и будућност институција у Украјини, што је важно за обе стране у конфликту", оценила је Мишлин Калми-Реј.

    Председник Француског института за међународне односе Тјери де Монбриал рекао  је да је једна од великих грешака Запада, после распада Совјетског Савеза, била идеја да Украјини понуди чланство у НАТО-у. Де Монбријал за Спутњик каже да се нада најбољем, јер ако се последњи споразум из Минска не одржи, ситуација би могла ескалирати укључивањем Америке, која је претходно најавила могућност слања наоружања Украјини.

    „Када једном почнете ту игру, не знате како ће се завршити. Почнете оружјем, наставите такозваним саветницима и убрзо имате војне трупе на терену. Где се то завршава? Можете ли замислити директну конфронтацију Русије и Запада у Украјини? То би била трагедија", рекао је Де Монбриал.

    Познати француски геополитичар сматра да ће украјинска криза оставити дубоке трагове, јер се, како је рекао за Спутњик, у великој мери повећало неповерење између Русије и Америке.

    „Лични однос између Путина и Обаме је ужасан. Обама напушта Белу кућу тек за две године, што је дуг период, а имамо потенцијалних проблематичних ситуација и у другим земљама, на пример Казахстану. Ја сам овде истакао да је распад Совјетског Савеза заправо колапс руске империје, а историја је показала да, када дође до распада империје, из тога произилазе бројне кризе. Мислим да, нажалост, има још потенцијала за проблем", сматра Де Монбриал. 

    Када је реч о српском председавању ОЕБС-ом, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Иво Висковић подсетио је да је специјални представник немачке Владе недавно у Београду јасно поручио да се од Србије не очекује да буде честит и неутралан посредник, већ да политику усклади са Западом.

    „Сврха ОЕБС-а је деловање на три поља, у три димензије — безбедносној, економској и људској, хуманој. Бојим се да, ако се концентришемо само на безбедносну димензију, а друге две запоставимо, нећемо бити успешни у испуњавању задатака који су пред нама", рекао је Висковић.

    Професор Филозофског факултета у Београду Леон Којен сматра да би Србија, приликом доношења одлука, требало да сагледа шта раде друге мање европске државе када се нађу у сличној ситуацији.

    „Неке се усаглашавају са политиком Брисела, попут Хрватске и Бугарске, а неке су самосталније, попут Мађарске или нове владе у Грчкој, које у односу на Брисел гледају првенствено своје интересе. Мој је савет људима који воде Србију да пажљиво преиспитају све опције", рекао је Којен.

    Учесници панела сагласили су се да су све стране криве за украјински сукоб, али и да је била велика грешка то што Запад својевремено није размотрио предлог Москве о новом безбедносном уговору за Европу у оквиру ОЕБС-а. У том смислу, реформа ОЕБС-а и Хелсиншке повеље је неопходна, а безбедност Европе је немогућа без Русије, закључили су учесници панела.

    Тагови:
    Запад и Русија: нови Хладни рат?", ОЕБС, Мишлин Калми-Реј, Александар Чепурин, Вук Јермић, Русија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога