Београд+ 14°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    И кад нада умре

    Да ли ће нормализација односа значити признање Косова?

    © Flickr/ Charles Roffey
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 27093

    Посреди су притисци да се од Београда издејствује такав степен нормализације односа са Приштином који би фактички представљао неку врсту функционалног признања, без формално-правног аспекта.

    Садашња и све претходне владе Србије тврде да нико од њих није тражио да признају Косово, наглашавајући да то неће учинити ни ако буде затражено, и поред тога што се од појединих званичника Европске уније или неких од посланика из земаља-чланица често чује да ће баш то бити услов за улазак Србије у ЕУ.

    После оваквих изјава обично следе појашњења како циљ није признање Косова, већ нормализација односа између Београда и Приштине.

    Шта је званичан став ЕУ

    Након најновије изјаве потпредседнице Европског парламента Улрике Луначек да ће нормализација односа и признање Косова бити услов за улазак Србије у Европску унију, председници скупштинских Одбора за Косово и Метохију и Одбора за европске интеграције Милован Дрецун и Александар Сенић су за Спутњик још једном поновили да ЕУ никад званично није тражила признање Косова.

    „Изјава Луначекове је неодговорна и нетачна – у ЕУ нема политичког консензуса јер пет земаља ЕУ не признаје тзв. Републику Косово, а одлуке се доносе и доносиће се консензусом. Став ЕУ је неутралност, а овакве изјаве штете нормализацији односа“, стоји у саопштењу Марка Ђурића, директора Калцеларије Владе Србије за Косово и Метохију.

    Председник Србије Томислав Николић баш због оваквих ситуација инсистира да се проблем Косова реши што пре.

    „Једно питање је решавање границе са Косовом пре уласка у ЕУ и потписивање међусобно обавезујућег уговора између Приштине и Београда — то би ваљда требало да значи међудржавног уговора — којим би се регулисали односи. И то је услов за улазак у ЕУ“, рекао је председник Николић у недавном интервјуу за Спутњик.

    На питање шта значи термин „нормализација односа са Косовом“, председник Србије је тада појаснио да је то ствар тумачења.

    „Кад седнемо да разговарамо са представницима Приштине, ми кажемо да разговарамо са представницима суштинске аутономије у оквиру Србије, а они кажу да су дошли у име своје независне суверене државе. Трећи, или медијатор је Европска унија, у којој су све велике државе-чланице признале независност Косова и Метохије, и то је увек оптерећујуће“, констатовао је Николић.

    Спутњик је консултовао аналитичаре како би истражио хоће ли Србија заиста као услов за приступање Европској унији морати да призна Косово.

    Ставови лобиста

    Према историчару Драгомиру Анђелковићу, изјаве као што је поменута Улрике Луначек, нису ни званичан став ЕУ ни незваничан став ЕУ у целини.

    „Ради се о ставу албанских лобиста у ЕУ или представника неких држава, као што је Немачка, које се залажу за брзо решавање косовског питања, Србији на штету. Све док чланице ЕУ као што су Словачка, Грчка, Румунија, Кипар и Шпанија не признају накарадну косовску квазидржаву, немогуће је да Европска унија, чак и у незваничној форми, од Србије тражи званично признање“, констатује Анђелковић.

    „Луначекова заиста јесте и известилац Европског парламента за Косово и Метохију, тако да она има личне мотиве и хоће да помогне Косову на путу у ЕУ. У том контексту, то што кажу српски званичници има смисла. Са друге стране, она је врло истакнута политичарка и то је став који се не сме пренебрегнути“, констатује за Спутњик социолог Јово Бакић.

    Форма нормализације

    С обзиром на то да се ова изјава наставља на низ ставова различитих политичара из ЕУ, а и на став Немачке да је неку врсту правно обавезујућег документа неопходно потписати, Бакић додаје да се од Србије очекује нека врста признања.

    „Да ли ће то признање бити најформалније могуће, или ће бити, што је највероватније, форма која ће значити да се ради о признању, али оно неће до краја бити тако изражено, то је сад питање“, сматра Бакић.

    Сличног става је и Анђелковић који мисли да су посреди притисци којима би требало да се од Србије издејствује такав степен нормализације односа са Приштином, што би представљао неку врсту функционалног признања, без формално-правног аспекта. Он додаје да до званичног признања неће доћи чак ни у случају да се Србија нађе на прагу европских интеграција јер за ЕУ, Брисел и Берлин, према Анђелковићу, није битно да ли ће Србија признати Косово већ хоће ли се према Косову понашати као према сувереној држави.

    „То значи да Србија прихвати све ингеренције које нормалне државе имају кад се ради о Косову, да престане да спречава улазак Косова у међународне институције, укључујући и УН. Подразумева и неку врсту лобирања код Русије да Русија више тај процес не блокира, што је са директног политичког становишта апсурд да земља, од које се отима део територије, код својих савезника тражи да тај процес не блокирају“, констатује Анђелковић.

    Коришћење еуфемизама, а не јасно изражавање ставова чиновника ЕУ Бакић објашњава тиме да Србија може да прави проблеме, али, како каже, она правећи те проблеме свакако неће имати Косово под својом јурисдикцијом. И даље ће тамо, наставља Бакић, да влада Хашим Тачи или Рамуш Харадинај или Иса Мустафа, а и они неће скроз владати, јер су тамо снаге НАТО-а.

    „Оно што је битно, суверенитет над Косовом постоји само у Уставу Србије, а то је мртво слово на папиру. Правници могу да инсистирају на овим стварима и да се забављају тиме колико год хоћете, али за социолога, ако немате војску и полицију на некој територији, ви немате ту територију, и потпуно је свеједно да ли ћете је дипломатски признати или нећете“, закључује Бакић.

    Тагови:
    признање, Улрике Луначек, Србија, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога