Београд+ 1°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    Сирија, тероризам, борбе

    Ко је ко у сиријском конфликту

    © AP Photo/ Islamic State militant website via AP
    Политика
    Преузмите краћи линк
    0 222

    Грађански рат у Сирији траје од 2011. године, а како време одмиче у конфликт се укључује све више страна.

    Покушаћемо да појаснимо постоји ли озлоглашена „умерена опозиција“, шта у конфликту траже Ал Каида и Исламска држава, као и зашто се Либанци боре међусобно у, неко би рекао, туђем рату.

    Присталице Башара ел Асада

    Многи покушавају да сиријски конфликт сведу на вековни проблем сунита против шиита, иако је у реалности све далеко комплексније. Највећи део становништва Сирије чине сунити, којима је улога муслиманске заједнице при доношењу кључних одлука принципијелно важна. Управо из тог разлога је 2012. године било усвојено да председник Сирије може бити искључиво сунит.

    Са друге стране, председник Башар ел Асад је раније припадао другој религиозној групи — алавитима, који су ближи шиитима, али је касније прешао у сунизам. Као резултат, не постоји јасна религиозна подела између присталица и противника Асада. Највећи део сиријске армије чине сунити, али алавити и даље сматрају Асада „својим човеком“, што је довело до тога да га подрже алавитски устаници, али и поједине шиитске групе из околних земаља.

    Поред тога, 2013. године се Асаду прикључио и Хезболах, либанска паравојна организација, који интерес види у заштити шиитске мањине у Сирији.

    „Умерена опозиција“  скуп дезертера

    Основно ударно крило опозиције чини „Слободна сиријска армија“ (ССА), коју предводи бивши генерал сиријске војске Салим Идрис. ССА је настала свега годину дана након почетка конфликта, а у њеном саставу су већином дезертери из сиријске војске, чији је главни циљ уништење Асадовог режима.

    Опозициони борац у провинцији Идлиб у Сирији
    © AP Photo/
    Опозициони борац у провинцији Идлиб у Сирији

    Нешто касније, ССА се удружила са такозваним „Покретом слободних официра“, који је такође окупио дезертере из сиријске армије. Међутим, главни проблем представља недостатак централне структуре командовања, самим тим многи војни стручњаци називају ову структуру вештачком, с обзиром на то да се многе оружане групе потчињавају искључиво својим директним командирима.

    На страни ССА такође се боре и представници Јордана, који су се прикључили конфликту након инцидента са сиријском војском у непосредној близини границе са Сиријом, где живи много других народа, између осталих и сунити из Либије. У Сирији постоји доста либанских и израелских добровољаца који у Хезболаху виде дугогодишњег непријатеља.

    Нусра фронт  конкуренција ИД

    Терористичка група Нусра фронт је заправо филијала Ал Каиде на територији Сирије и Леванта и представља једну од најјачих сила у сиријском конфликту. Борци-исламисти контролишу практично читав север земље и пружају веома јак отпор сиријској војсци, али и одредима Исламске државе (ИД). Притом, не постоје никакве принципијелне и идеолошке несугласице између те две организације, већ су то конкуренти, што се објашњава и константним преласцима бораца са једне на другу страну.

    Радикална опозиција Џабат ал Нусра - део Алкаиде
    © AP Photo/ Edlib News Network ENN
    Радикална опозиција Џабат ал Нусра - део Алкаиде

    С друге стране, Нусра фронт за разлику од ССА, настоји да формира нешто налик сиријским емиратима, који би били очишћени од алавита, односно шиита, као и хришћана.

    Проблем Курда

    Сиријски Курди, који чине око 11 одсто укупног становништва државе, углавном се налазе на северу земље и већ дуже време настоје да формирају аутономни Курдистан, који би се налазио у саставу Сирије. Након почетка грађанског рата, када се Дамаск фокусирао на успостављање контроле у кључним деловима земље, идеја о самосталности Курда је нагло добила на значају, што је довело до фактичког успостављању аутономије са најширим овлашћењима.

    је 

    Курди у борби против терористичке организације ИД
    © AFP 2018/ DELIL SOULEIMAN
    Курди у борби против терористичке организације ИД

    Такво стање ствари у великој мери плаши Турску, јер у областима који окружују Сирију такође велика присутност Курда.

    Исламска држава против целог света

    Терористичка организација Исламска држава настала је у Ираку, као део Ал Каиде, али се убрзо отела контроли. Данас ова организација контролише нафтна налазишта у источној Сирији, као и у западном Ираку. Престоница овог самопроглашеног калифата је сиријски град Рака.

    Главна одлика ИД је што не жели да се интегрише у међународни систем, и управо то носи додатне ризике за дестабилизацију региона. Њихов главни циљ је да се формира држава „очишћена од сунита“, базирана на жестоким принципима шеријата. Притом, терористи ове организације се не либе да користе било које методе не би ли достигли жељени резултат.

    Исламска држава
    © Sputnik/
    Исламска држава
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога