Слушајте Sputnik
    Ненад Кецмановић
    © Sputnik / Радоје Пантовић

    #SputnjikIntervju: У Хагу прођу боље они који имају дил сa Америком (аудио)

    Политика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    3211

    Откад је Луиз Арбур подигла оптужницу против Милошевића усред НАТО бомбардовања и најнаивнијем је морало бити јасно да је Хаг политички суд. Све пресуде постају повод за нове тензије. У историји идеја можда ће остати да је могуће направити међународни наднационални суд који би судио за злочине против човечности.

    Ослобађајућа пресуда Трибунала у Хагу Војиславу Шешељу и пресуда Радовану Караџићу од 40 година затвора, изазвале су бурне реакције у региону бивше Југославије. О томе како ове две пресуде, али и сви остали процеси пред Трибуналом утичу и како су утицали на помирење, суочавање са прошлошћу, и свеукупну стабилност региона у „Спутњик интервјуу“ смо разговарали са професором Факултета политичких наука у Бањалуци Ненадом Кецмановићем и књижевником и новинаром Мухаремом Баздуљем.

    Мухарем Баздуљ и Ненад Кецмановић
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Мухарем Баздуљ и Ненад Кецмановић

    Професоре Кецмановићу, да ли би реакције региона биле другачије да је Шешељу пресуђено другачије?

    Ненад Кецмановић: Да пођемо од Ваше претпоставке да је било другачије, да је било 16 година, пошто је већ одлежао на правди бога 12 година, онда би и са том пресудом исто био на слободи. Па би тако и реакције у региону биле исте. Напросто, никада у региону нису задовољни пресудама које су испод очекиваног и испод максимума. Створила се инерција, навика, почев од оне сатанизације српског народа уназад 25 година који је крив и за распад Југославије, и за ратове на простору бивше Југославије, и за ратне злочине, и тако даље, и тако даље.

    Господине Баздуљ, какво је Ваше мишљење, да ли би реакције из региона биле другачије да је исход суђења Шешељу био другачији?

    Мухарем Баздуљ: Не слажем се до краја са професором Кецмановићем и мислим да реакције дефинитивно не би биле исте. Сви имало рационални су били свесни да он неће више ићи у затвор. Али је Шешељ постао, на овај или онај начин, симбол — како бих рекао — великосрпског шовинизма, и људи су имали ту идеју да се на неки начин казна Шешељу не посматра као притвор, већ да то буде казна.

    Кецмановић: Шешељ у односу на остале фигуре политичке сцене током ратова и распада Југославије није имао никакву непосредну политичку и војну улогу али је, сложио бих се са Баздуљем, успео да од себе створи симбол српског национализма.

    ПРЕСУДЕ И (ДНЕВНА) ПОЛИТИКА

    Пречесто чујемо опаске да је процес Шешељу био пун куриозитета. Да ли се може рећи да је Хаг ипак остао доследан себи барем у оном делу где га многи оцењују као политички суд, односно колико ова пресуда има и политичку конотацију?

    Баздуљ: Од момента кад је Луиз Арбур подигла оптужницу против Милошевићу усред НАТО бомбардовања СР Југославије и најнаивнијем је морало бити јасно да је тај суд политички. Чини ми се да је тај суд више политички унутар неке глобалне широкопотезне слике.

    Професоре Кецмановићу, колико је Хаг политички суд и колико има политике у пресуди Шешељу, на коју алудирају и медији већ неколико дана?

    Кецмановић: Слажем се са свиме што је Баздуљ поменуо, кад говоримо да је Хаг политички суд. Пре свега мислим на стварање правних правила у току суђења. Онда око дефиниције геноцида која је направљена. Жарко Пуховски је ономад направио циничну опаску: „пресуђен је опћински геноцид“. Класична дефиниција геноцида обухвата читаву територију на којој починилац геноцида има контролу, а не на један сегмент, једну општину. Потом теза Хага о удруженом злочиначком подухвату, па тако можете за било чији злочин по вертикали да идете до шефа државе.

    КАРАЏИЋ И ШЕШЕЉ — ДВЕ ПРЕСУДЕ, КОЛИКО ПОРУКА

    Непосредно пре пресуде Шешељу је била и пресуда Караџићу. Шта те две пресуде, свака за себе али и заједно, значе за регион?

    Баздуљ: Груба је апроксимација и није до краја тачна, али углавном су они који поздравили пресуду Караџићу осудили пресуду Шешељу, а они који су поздравили пресуду Шешељу осудили пресуду Караџићу. Ни једна ни друга пресуда суштински дугорочно неће направити неки посебан утицај на регион. Колико год пресуда Караџићу била висока, те ствари су већ у 10 или 20 процеса потенциране. Оно што је ново јесте да је Караџић проглашен главнокомандујућим. Али, ниједан нови догађај није доказан. У Сарајеву је велико разочарање изазвало што су злочини из 1992. у Приједору, Санском Мосту, Кључу, Власеници, Фочи, Зворнику…седам општина је било — пали. Из сарајевске перспективе се то доживљава као српска победа што у ових седам општина није доказан геноцид.

    Кецмановић: Јесте, очекивање у Сарајеву је било да буде свих седам општина обухваћено, а то отприлике премрежава целу територију Републике Српске, па је то онда требало да буде потврда тезе да је читава Република Српска геноцидна творевина. То се није десило, то је изузето, али и поред тога имате иницијативе за ревизију тужбе Србије за агресора.

    АМЕРИКА И ХАГ

    Пре Шешеља ослобођен је Насер Орић, потом Анте Готовина и Младен Маркач… Шта је Хаг ослобађајућим пресудама поручио?

    Баздуљ: Постојала је теза коју су износили разни аналитичари, коју не бих олако одбацио, а то је да у Хашком суду најбоље прођу они који имају овакав или онакав дил са Америком. Ослобођени су и Перишић и Симатовић, и то помињем јер у Србији постоји идеја да се ослобађају само они који нису Срби. Јасна ми је та врста реакције, нарочито конкретно кад је реч о „Олуји“, да Хаг не осуди никог за „Олују“. Али осудио је Хаг ове који су држали затвор у Брадини, где су српске цивиле мучили и убијали…

    Кецмановић: Углавном за ове херцеговачке и босанске Хрвате, а не оне тамо у Хрватској.

    Баздуљ: Да, да. Није Хаг поред српских жртава прошао као поред турског гробља, не улазећи у размеру. Злочини су, наравно, почињени и на Косову, и над Србима у околини Сребренице, и Злочини у „Олуји“, а зашто су ови људи ослобођени, сутра ће вам неко рећи ослобођен је Шешељ.

    Кецмановић: Добра је опаска да је „Олуја“ рађана под логистичком подршком америчке приватне компаније која ради за државу. Хаг о многим стварима води рачуна, више политичким него правосудним, и покушава са пресудом Шешељу да опере руке, да не испадне толико једностран. Иде се на то да се Хаг завори и да се оконча посао. Кад кажем посао, мислим на оној који је наумила западна структура. Запад је финансирао Хашки суд који је само декларативно био да се задовољи правда и обезбеди помирење, а констатовали смо да правде и помирења нема, или врло мало. Али оно што је фактички био циљ јесте да се на неки начин учешће америчког фактора, и западног уопште, НАТО-а — да се на њихове политике и њихове активности у том периоду стави тачка и да се то стави ван расправе.

    Шта је, господине Баздуљ, кад се подвуче црта, остало од основне, почетне идеје Хага?

    Баздуљ: Питање је да ли било који суд може да помири било кога, функција суда би требало да буде више правда него помирење. На неком глобалном нивоу, Хаг је одиграо улогу у подизању идеје да треба да постоји међународни суд који ће у догледној будућности судити политичким актерима који су утицали на злочине. Поменули смо да су Американци кренули себе да изузимају, поменули смо да ће велике силе увек имати тежњу да своје поданике заштите, али ако говоримо о историји идеја, можда ће остати та идеја да је могуће направити неки међународни наднационални суд који би судио за злочине против човечности.

    Слично:

    Шешељ — политички фолклор за регион
    Лавров: Хаг прикрива злочинце-несрбе
    Хаг први пут признао: И Срби се бранили
    Руски стручњак: Готовину су осудили, па пустили, а Шешеља...
    Флоранс Артман у затвору заједно са ратним злочинцима
    Тагови:
    Спутњик интервју, помирење, пресуде, Хашки трибунал, Мухарем Баздуљ, Ненад Кецмановић, Радован Караџић, Војислав Шешељ, Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога