Београд+ 6°C
Ниш+ 6°C
Слушајте Sputnik
    Душан Бајатовић и Сергеј Шојгу

    Душан Бајатовић са Шојгуом: Русија је била на коленима, а сад је показала мишиће

    Министарство одбране РФ
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1320

    Генерални директор Јавног предузећа „Србијагас“ и председник Савета Развојног центра Руског географског друштва у Србији Душан Бајатовић састао се, неформално, на радном доручку, у Москви са руским министром одбране и председником Руског географског друштва Сергејом Шојгуом, где су разговарали о сарадњи та два друштва.

    „Развојни центар Руског географског друштва у Србији је практично прва инострана филијала, до које је очито руској страни веома стало. Чињеница је да је Путин председник Савета покровитеља у Русији, а да је Шојгу председник Друштва. Када видите ко су чланови Друштва, онда постаје јасно да су то најутицајнији људи… Тако је било и кроз историју, од оснивања Друштва у Русији, 1845. године, а тако је и данас. Дакле, Русима је веома стало до сарадње са Србијом и, у том смислу, доста се улаже и у студентску размену и у многе друге пројекте и истраживања. Руско географско друштво је свој рад проширило и на археологију и екологију и очигледно да много полажу на то. Имали су, рецимо, експедицију у којој су учествовале 42 земље из Африке, Азије, Европе, Латинске Америке, а имају контакте и са америчким научницима, што говори о томе да ту не постоје никакве политичке препреке“, рекао је Бајатовић за Спутњик.

    Он је навео да Развојни центар у Србији заједно финансирају руске и српске фирме. Трошкови су, како је рекао, мали, али су ефекти велики. Простора за сарадњу, како је додао, има пуно.

    „На првом месту су студентске размене, а данас смо чули да могу да буду и научне. То је нешто што може да буде само на наше добро. Уосталом, државна сарадња Русије и Србије превазилази уобичајене оквире. Сви знамо став Русије и у Савету безбедности УН по питању Косова и уопште када су политички интереси Републике Србије у питању — увек ћете од Руса чути јасан став: ’Ми ћемо подржати српску позицију‘“, истакао је Бајатовић.

    Подсећајући га да је о руско-српској солидарности у међународним институцијама раније говорио и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, Бајатовић је поновио да таква подршка увек постоји.

    „Постоји та солидарност, с тим што постоји и разлика у поређењу са временом када је нас НАТО бомбардовао — Русија је тада и сама била на коленима, а сада је Русија поправила своје мишице и то се види у међународној арени, а односи Србије и Русије су и даље јако добри. Ви знате да се ја бавим гасом и енергетиком и ту имамо такође перфектне односе, а осим тога расте и робна размена између наше две земље. Русија је спремна да прими све производе из Србије, наравно уз одговарајућу цену и одговарајући квалитет, а код нас је најчешћи проблем што ми немамо одговарајуће количине за тако велико тржиште. Плус, Русија је и сама под санкцијама и подиже своју домаћу производњу, а ми бисмо такође у неким областима, као што је аграр, могли да се укључимо у то. И то се, поуздано знам, већ дешава, тако да ћемо ми наћи своје место на руском тржишту.“

    Бајатовић је истакао да Русија има одличну научну ресурсну базу, коју никад до краја није уновчила.

    „Руси су увек улагали много у науку, а никад нису правили производе за општу употребу и тиме смањивали своје трошкове, што је радио Запад. Али очито да су они сада научили лекцију да и они комерцијализују све оно што знају у области науке. Овде се већ могу видети нове технологије. Данас смо неформално могли да чујемо да су у Русији највећа улагања у технологије и то нове, пете генерације — у нанотехнологије, у биотехнологије, у свемирска истраживања, а о новим војним програмима мислим да не би требало ни говорити. Ми овде имамо шта да научимо и да добијемо и у тој научној и у технолошкој сфери.“

    Бајатовић је нагласио да су у заблуди сви они који мисле да у Русији „нема ништа од нових технологија“.

    „Напротив, они врло успешно развијају технологије нове генерације. Ускоро ће правити нано роботе. У сфери медицине и фармације су такође почели много да се подижу… Дакле, ми и у технолошкој сфери можемо да добијемо значајну помоћ, а пре свега можемо да имамо озбиљну размену научних знања. Наши људи могу овде отворено да дођу и добију све што им треба, као и обрнуто“, закључио је Бајатовић, истичући да је сарадња између Србије и Русије добра у свим областима — политици, економији, науци, култури.

    Током заседања Медија клуба, Бајатовић је упознао Шојгуа о свим досадашњим активностима и будућим плановима Развојног центра Руског географског друштва у Србији.

    Он је навео да ће у најскорије време у Србији бити одржано такмичење српских ученика у знању географије Русије, а такође је у плану и одржавање такмичења међу студентима високошколских установа у балканском региону.

    Шојгу је, са друге стране, говорио о раду Руског географског друштва у Русији — експедицијама, изложбама, новим књигама, филмовима, археолошким открићима, а такође је најавио и низ догађаја, међу којима су „Географски диктат“, провера знања из географије и Фестивал Руског географског друштва, под називом „Душа Русије — то су њени људи“.

    На Фестивалу, који ће бити одржан у периоду од 3. до 12. новембра, биће представљена заједничка историја и традиције више од 190 народа који живе у Русији, а очекује се да ће Фестивал посетити и представници Развојног центра из Србије.

    Шојгу је рекао и да ће Руско географско друштво обезбедити грантове за снимање филмова о Русији, па се очекује да ће бити направљено на десетине нових документараца.

    Осим тога, руски министар је најавио и да ће током 2018. бити објављен атлас „Пећине Русије“, а такође је говорио и о дигитализацији библиотеке Руског географског друштва, како би људи из свих региона Русије, као и из целог света могли да се упознају са њеном јединственом колекцијом.

    Током састанка у Москви, Бајатовић је Шојгуу уручио рукописну књигу са краја 17. века „Кратка питања из старе и нове географије“, немачког географа, историчара, педагога и генеалога Јохана Хибнера. Књига је на руском језику, а препис је урадио јеромонах Никодим 1774. године. На књизи је уцртан и монограм династије Романов.

    Бајатовић је изразио наду да ће та реликвија заузети достојно место у библиотеци Руског географског друштва у Санкт Петербургу.

     

    Тагови:
    Душан Бајатовић, Сергеј Шојгу
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога