Слушајте Sputnik
    Бомбардовањем СРЈ Америкаци су покушали да убију две муве одједном. Да обесмисле улогу УН-а, јер су више од једне деценије све гласнији они који тврде да је одавно превазиђена, и да треба мењати, улогу и употребу вета на одлуке које у СБ имају Русија, Кина, Америка, Велика Британија и Француска.

    Кривична пријава због учешћа Бундесвера у бомбардовању Србије

    © Фото: Youtube/RT (screenshot)
    Политика
    Преузмите краћи линк
    21830

    Немачки адвокат Вилфрид Шмиц поднео је кривичне пријаве против свих посланика Бундестага и чланова Владе који су 16. октобра 1998. гласали за учешће Бундесвера у бомбардовању Србије, објавио је „Дојче веле“.

    ДВ наводи да је, према неким сведочењима, посебну важност за одлуку о почетку бомбардовања СР Југославије пре 19 година имао пристанак Немачке на интервенцију.

    „Поштоване даме и господо, због слања јединица Бундесвера у Србију и свих осталих поступака који су у потоњем периоду допринели одржавању те мисије Бундесвера подносим кривичну пријаву“, пише на почетку писма које је Шмиц упутио Савезном државном тужилаштву у Карлсруеу 16. марта ове године.

    ДВ наводи да „ово није први правни подухват због учешћа Немачке у бомбардовању СР Југославије без мандата УН, али је свакако најамбициознији“.

    Наводи се да Шмицова оптужба гласи: „Учешће у капиталном злочину и припрема нападачког рата“.

    „Нико не може да каже како би се по становништво развили догађаји у такозваном косовском конфликту, у Авганистану и Сирији да није било учешћа Бундесвера. Али Немачка се сигурно не би војно ангажовала у Авганистану и Сирији да је пре тога учешће Бундесвера у бомбардовању Србије било кривично-правно процесуирано“, наводи Шмиц у кривичној пријави.

    Немачки адвокат даље наводи да би „уз то одбијање немачког народа да се укључи у ову интервенцију, противно међународном праву, импресионирало цео свет и свакако би допринело томе да се међународном праву да више тежине“.

    Шмиц додаје да је учешће у том рату било почетак „небројених варијанти праве правцате ратне пропаганде и ратног хушкања, као и више противправних мисија Бундесвера“.

    ДВ наводи да је овај адвокат раније ове године поднео сличну пријаву због учешћа немачке војске у сиријском рату.

    Немачки међународни радио подсећа да је „учешће Немачке у ратној мисији, први пут од пораза и окупације Немачке у Другом светском рату, повела Влада канцелара Герхарда Шредера, са министром спољних дела Јозефом Фишером као првом виолином када је војни удар на СРЈ требало правдати“.

    „Нисам научио само: никад више рат. Научио сам и ово: никад више Аушвиц“, рекао је Фишер у априлу 1999. године правдајући тако интервенцију у Југославији.

    ДВ наводи да је Фишер „после тврдио да није хтео тиме да упореди нацистичке и српске злочине“.

    Подсећа се и да је „бивши канцелар Шредер пре четири године признао да је прекршио међународно право“, говорећи о руском припајању Крима у дебати недељника „Цајт“.

    „Наравно да то што се дешава на Криму представља кршење међународног права. Али знате зашто сам мало обазривији када треба упрети прстом? Сада ћу Вам рећи. Јер сам наиме и сам то урадио, прекршио сам међународно право“, рекао је тада Шредер.

    ДВ наводи да је „шокантних сазнања било и раније, рецимо да су од немачких посланика пре почетка бомбардовања скриване релевантне информације са преговора у Рамбујеу, што је важно, јер је Бундесвер такозвана парламентарна армија — за акције војске није довољна одлука Владе, већ је потребно и одобрење посланика“.

    Наводи се да је „левичарски лист ’Тагесцајтунг‘, док су бомбе већ падале, открио да је ’мировни план‘ садржао Анекс Б, који предвиђа слободно кретање трупа НАТО по целој СР Југославији‘ и да је ’дописник тог листа Андреас Цумах, у тексту поводом десете годишњице бомбардовања, ’мировни план‘ описао као ’амерички ултиматум‘“.

    ДВ оцењује да „упркос овим чињеницама и актуелној живописној кривичној пријави, нема изгледа да ће у Немачкој, а ни у другим чланицама НАТО-а, ико икада одговарати, чак ни за поједина дела почињена током 78 дана бомбардовања, као што је рушење моста у Варварину са десет страдалих цивила“.

    Подсећа се да је „берлински адвокат Улрих Дост још 2001. покренуо процес пред судом у Бону, тражећи обештећење за породице жртава, од чега није било ништа“.

    „Проблем у међународном праву је што практично вековима постоји имунитет, који штити државе од тужби оштећених појединаца. Нама је, у случају Варварина, од почетка је био јасан проблем са државним имунитетом“, рекао је Дост још 2013. у интервјуу за ДВ.

    Адвокат је тада казао да „и даље важи да једино једна држава може да тужи другу“.

    „Државе не желе ништа да промене у међународном праву, јер и данас, као и 1999. године, радо воде ратове по свету“, додао је Дост.

    ДВ наводи да историчар Курт Грич иде и корак даље.

    „Чињенице говоре да је рат за Косово био почетак, ако хоћете, новог светског поретка. Косово је било на почетку као рат у којем је НАТО себе овластио да делује ван граница чланица Алијансе“, казао је Грич у великом интервјуу за ДВ поводом објављивања његове књиге „Рат за Косово“.

    ДВ подсећа и да је „мисија Кфора на Косову уједно најдужа у којој је Бундесвер икада учествовао, а затим следи она у Авганистану“.

     

    Тагови:
    НАТО бомбардовање, Бундесвер, кривична пријава
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога