Слушајте Sputnik
    Гласање на председничким изборима.

    „Грађани ће се изјашњавати о решењу за Косово и Метохију“

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Политика
    Преузмите краћи линк
    7832

    Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже да ће, ако се постигне споразум са Приштином који би регулисао коначни статус Космета, бити неопходно да се грађани Србије изјасне о томе.

    „Да ли је то референдум, да ли су то можда избори, али и једно и друго изјашњавање је демократско“, рекао је Дрецун за Радио-телевизију Србије и навео да засад постоји велики отпор и Приштине и западних земаља да се о статусу Космета уопште разговара, јер мисле да је то питање затворено.

    Дрецун је за РТС рекао да ће се тек видети на који начин би грађани Србије могли да се изјасне — ако се постигне споразум са Приштином који ће регулисати коначни статус Космета, а који ће бити потпуно другачији од онога што се сада намеће као једнострано решење.

    Истакао је да међу земљама које нису признале Косово има и пет чланица ЕУ.

    „И највеће земље на свету, и географски и по броју становника. И Кина, Русија, Индија… Видите да већина човечанства не признаје ту самопроглашену државу, да многе државе повлаче признање, а сада смо утврдили и како се признање неких мајушних држава добијало — радило се и новцем и обећањима и притисцима и претњама“, рекао је Дрецун.

    Додао је да и Приштина и западне земље рачунају на то да ће моћи преко притисака, чак и уцена, да натерају Србију да се одрекне дела своје територије.

    „Оног тренутка када водећим западним државама буде потпуно јасно да Србија неће подлећи притисцима, чак ни по цену неуласка у ЕУ, да ће инсистирати на томе да се проблем Космета реши компромисом — мислим да ће онда Запад морати да крене тим путем и дâ директиву Приштини“, рекао је Дрецун и додао да су САД адреса са којом може да се разговара.

    ЗСО кључ договора

    Коментаришући наводе приштинског координатора за дијалог са Београдом да је прича о ЗСО губљење времена, Дрецун је рекао да онда није требало ни да улазе у процес нормализације односа.

    „Кључан део тог договора је ЗСО. Ми желимо да институционално заштитимо положај српског народа, његове слободе и права, да му омогућимо да живи нормално, не да буде чинилац другог и трећег реда, и зато смо приступили у процес нормализације односа“, каже председник Одбора за КиМ истичући да је реч о покушају да се потпуно одбаци бриселски процес и договори који су постигнути.

    „Ствара се задати амбијент за рад тима који треба да дефинише статут ЗСО, којем се унапред поручује да све то што ради не треба да буде у складу са Бриселским споразумом, него са тзв. уставом, а то је и Рамуш Харадинај урадио. То је неодговорно, провокативно понашање Приштине, супротно од онога што је договорено и што би требало да буде и интерес Албанаца“, додао је Дрецун.

    Тагови:
    Милован Дрецун, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога