Слушајте Sputnik
    Патријаршија Српске православне цркве у Београду

    Архијереји данас ванредно — О КиМ и православљу?

    © Flickr/ Jorge Láscar
    Политика
    Преузмите краћи линк
    0 160

    Први пут након осам година у Београдској патријаршији окупили су се архијереји на јесењем, ванредном заседању Светог архијерејског Сабора СПЦ, којим ће председавати први међу једнакима, патријарх Иринеј.

    Иако је ово ванредно заседање најављено још пролетос са унапред заказаном темом црквене наставе, дневни ред седнице највишег црквеног законодавног тела ће, према сазнањима Танјуга у Патријаршији, биће утврђен на самој седници.

    А судећи према актуелном тренутку, на столу ће се наћи питање Косова и Метохије и новонастала ситуација након што је Васељенска патријаршија признала аутокефалност расколничкој украјинској цркви, те најављена црквена настава.

    Очекује се да ће, међутим, један број владика, пре свега блиских митрополиту Амфилохију и епископу рашко-призренском Теодосију инсистирати да се и питање Косова и Метохије и даље судбине српске јужне покрајине нађе на на дневном реду ове ванредне седнице.

    Реч је о владикама које сматрају да, без обзира на то што је Сабор СПЦ после пролећног заседања почетком маја ове године саопштио коначан став да је против поделе КиМ и признања једнострано проглашене косовске независности, ствари иду у супротном смеру и да је потребно да Црква јаче подигне свој глас против признања.

    Истовремено, тврди Танјугов извор, већи је број владика, међу којима је и Иринеј бачки, који сматрају да је црква већ саопштила свој став и да нема разлога поново ту тему стављати на дневни ред.

    Наш извор, међутим, мисли да ове владике, иако у већини, неће бити претерано тврде, па да ће се тема КиМ ипак наћи на дневном реду, јер би, свесни су, било непримерено не прихватити тако важну тему и расправу каква је — у ком правцу иду даље ствари око будућности КиМ.

    Подсетимо да је из СПЦ пролетос поручено: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“.

    Иако је овај став Цркве схваћен као супротан оном за који се залаже државни врх, један део архијереја сматра да не треба ићи сувише оштро у супротстављање ставова са државом, а и сам патријарх Иринеј је у више наврата похвалио залагање председника Србије Александра Вучића за то што се „бори да сачува Косово и Метохију“.

    „И сада мислим да се председник Вучић лавовски бори за КиМ, и то под невиђено неравноправним условима, али и да вековни непроменљиви став Цркве свог народа и уједно своје властите Цркве доживљава као помоћ, а не као одмагање и отежавање ионако претешке ситуације“, рекао је патријарх средином средином октобра.

    Као друга важна тему данашњег заседања намеће се и ситуација која се тиче односа Руске православне цркве и Васељенске патријаршије у Цариграду, након што је у Цариграду одлучено да украјинска црква, која се у делу православља сматра расколничком, добије аутокефалност.

    Очекује се да ће епископи СПЦ, после подробног информисања на ту тему, установити ставове српске цркве која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља.

    Ту не треба очекивати никаква изненађења. Наиме, епископи ће сигурно потврдити став СПЦ која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља, и вероватно послати поруку да залажу за јединство Православне цркве и позивају на помирење Московске и васељенске патријаршије, са којима гаје добре односе.

    За СПЦ је ово питање веома важно јер би пример давања аутокефалности украјинској цркви могао отворити Пандорину кутију и ојачати сличне жеље у Црној Гори и Македонији.

    Патријарх српски Иринеј још почетком септембра у писму Васељенском патријарху указао да би увођење принципа давања аутокефалности новонасталим државама, односно нацијама, представљало опасност по јединство православља у свету.

    Када је пролетос најављено ванредно заседање, било је предвиђено да ће Сабор СПЦ окупити архијереје на само један дан, али сада то већ није извесно.

    Како званично из СПЦ није најављен ни почетак сабора, ни дневни ред, тако се не зна ни колико ће сабор трајати.

    Тагови:
    СПЦ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога