Слушајте Sputnik
    Александар Вучић

    Вучић: Одлука којом је уједињено српство с обе стране Саве и Дунава

    © Tanjug / Диммитрије Гол
    Политика
    Преузмите краћи линк
    1362

    Председник Србије Александар Вучић оценио је да је присаједињење Војводине Србији 1918. године била велика одлука којом је уједињено српство са обе стране Саве и Дунава, а да су вредности мултинационалности, мултиконфесионалности и мултикултуралности одолеле искушењима времена и да су у основи државне политике Србије и данас.

    „Трагом ондашње Србије и оним временима достигнутих вредности, и данашња Србија једнако „ујемчава“ слободу и пуну равноправност не само Србима него и свим народима који живе у заједничкој држави“, истакао је Вучић у ауторском тексту за „Вечерње новости“.

    „Стогодишњица је прилика да супротставимо памћење забораву, да се осврнемо и ослонимо на прошлост, али да гледајући у будућност, разумемо садашњост“, навео је Вучић и додао да су пре 100 година, у великим временима, велики људи донели велике одлуке.

    „Пре једног века створена је нова реалност и исписане су нове странице историје, које нам данас служе на част и понос“, оценио је Вучић.

    Према његовим речима, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Барање и Бачке у Новом Саду 25. новембра 1918. године, донела је одлуке које представљају темељ савремене српске државности.

    Како наводи, прву — да су „на основу узвишеног начела народног самоопредељења, отцепљени, како у државноправном, тако и у политичком погледу од Угарске“ и другу — још значајнију — „о прикључењу Србији“.

    „Била је то велика одлука којом је уједињено српство са обе стране Саве и Дунава. Остварено српско јединство помогло је у стварању државног јединства са Србима, Хрватима и Словенцима у другим крајевима под аустроугарском влашћу“, написао је Вучић.

    Он указује да одлуке које су представници 211 општина са 757 посланика и то: 587 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русином, три Шокца, два Хрвата, шест Немаца и једним Мађаром, међу којима и седам жена, окупљених тог 25. новембра у Великој народној скупштини у Новом Саду и данас актуелне.

    „Оне су основа на којој почива власт, а суживот, демократија и слобода постају основне вредности живота у целој Србији“, наглашава Вучић.

    „Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свим словенским па и несловенским народима, који са нама заједно живе“, подсећа Вучић у ауторском тексту који је објављен у додатку „Новости“ посвећеном обележавању овога историјског датума.

    Он каже да је државна политика, као и политички програм Краљевине Србије, изречен још у Нишкој декларацији 1914. године, да се води борба за „ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца“ доживео своје остварење.

    „Након великих жртава и величанствених војних победа, српски народ је стекао слободу и изборио се за уједињење на простору распадајуће Аустроугарске монархије“, подсећа Вучић.

    Он оцењује да победничка Србија није била само сила која ослобађа, већ и стуб уједињења — „светионик слободе раздробљеног српства и свих јужнословенских народа“.

    „Доласком на простор распадајуће Аустроугарске монархије, српска војска је поред слободе донела мир, а уједињење се само наметнуло као спасоносно решење. Жеља за уједињењем претворила се у широки народни покрет. Тријумфовала је жеља људи да заједно и у миру поправе порушено, изграде започето; да у миру и слободи одгајају своју децу — жеља да их васпитавају у својим школама и на своме језику“, наводи се у тексту.

    Како додаје, тежња српске државе да донесе слободу поробљеној браћи на простору Аустроугарске монархије сударила се са искреном жељом свих, до тада подјармљених народа који су живели на простору Бачке, Барање, Баната, Срема, Боке, државе Црне Горе, Босне и Херцеговине, Далмације, Хрватске, Словеније и Славоније.

    „Њихове жеље за слободом, миром и уједињењем манифестоване су широким народним покретима. Њихови политички циљеви исказани су одлукама покрајинских и месних скупштинских одлука и одлука других самоуправних тела којима су тражили уједињење са Србијом и позивали српску војску да уведе ред.

    Тако је Скупштина у Котору „прогласила суверенство Краља Петра Првог“, а Збор око 700 Срба и Хрвата у Руми усвојио је резолуцију којом се тражи од Народног вијећа у Загребу „оснивање јединствене државе СХС у облику монархије под династијом Карађорђевића…“ а ако се Хрвати из племенских и политичких разлога не би на то одлучили, „да се Срем непосредно припоји Краљевини Србији…“, наводи Вучић.

    Подсећа да је Народно вијеће у Бања Луци „покоравајући се неодољивој жељи народа без разлике вере и имена прокламовало је потпуно сједињење са Краљевином Србијом…“.

    Такође, Народно вијеће за Далмацију у Сплиту послало је Народном вијећу у Загребу ултиматум да у року од 5 дана изврши уједињење са Србијом, а у противном ће Далмација то сама учинити.

    Он каже и да је одлука: „Народна управа управљаће означеном територијом на основу начела потпуне слободе и равноправности за све народе. Сваки грађанин има неспорно право да на свом матерњем језику општи са свима властима“ и данас на снази, а вредност достигнута пре стотину година представља стандард и за данашњу управу.

    „Несрпским и несловенским народима, који остају у нашим границама, обезбеђује се свако право којим желе да као мањина очувају и развијају своје народно биће“, подсећа Вучић на тадашњу одлуку.

    Како каже, вредности мултинационалности, мултиконфесионалности и мултикултуралности су у основи државне политике Србије и данас, а њихово дуго трајање и одолевање искушењима времена и људи само потврђују узвишеност одлуке и визионарство наших предака.

    Напомиње и да одлука Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. године о прикључењу Краљевини Србији није договор два државноправна субјекта о будућности, него испуњење тежњи још од Мајске скупштине из 1848. године и воље народа да се живи са матицом Србијом без услова, ограничења или орочења.

    „То је један од великих догађаја који су битно утицали на историју Србије и који је претходио стварању велике државе 1. децембра 1918. године“, закључио је председник.

    Тагови:
    присаједињење, Александар Вучић, Војводина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога