Слушајте Sputnik
    Ивица Дачић

    Дачић: Србија и Албанија компромисом могу решити питање Косова

    © Tanjug / Драган Кујунџић
    Политика
    Преузмите краћи линк
    1242

    Србија и Албанија компромисом и на узајамно прихватљив и одржив начин могу решити питање Косова и Метохије, као и остале изазове са којима се суочавају обе земље, изјавио је данас министар спољних послова Ивица Дачић.

    Према Дачићевим речима, постоје примери који показују да можемо да се узајамно подржавамо када је у питању регионална сарадња.

    Дачић је на Танјуговом панелу о односима Срба и Албанаца казао да на обострану корист и на корист ширег региона, узајамну подршку доказују и договори који су постигнути у вези са седиштем Регионалне канцеларије за сарадњу младих и Фонда за Западни Балкан у Тирани, односно седиштем Секретаријата Транспортне заједнице у Југоисточној Европи у Београду.

    Министар је истакао да се око најтежег отвореног питања — Косова и Метохије — два народа могу сложити да се не слажу, али је уверен да се могу сложити и у вези са чињеницом да ћемо и у будућности бити упућени једни на друге.

    Дачић је навео да потенцијал за заједнички наступ Србије и Албаније постоји у области регионалне сарадње, где важно место има сарадња у оквиру Берлинског процеса.

    Интензивирање регионалне сарадње, како оне везане за економско повезивање, пре свега у области саобраћајне и енергетске инфраструктуре, тако и оне које је фокусирана на сарадњу генерација које су у мањој мери оптерећене баластом прошлости, ствара амбијент који препознаје дијалог као начин за решавање спорова, рекао је Дачић.

    „Управо отворен, конструктиван и ка будућности оријентисан дијалог видимо као пут за сагледавање и решавање питања код кога су позиције две стране најудаљеније — статуса Косова и Метохије“, истакао је Дачић. 

    Подсетио је да су Срби и Албанци два најбројнија народа на простору Западног Балкана и да су бројне везе кроз заједнички живот на истом простору.

    „Делимо заједничку историју која није увек била благонаклона и према једнима и према другима. Питање је, међутим, колико се добро познајемо и да ли наше ставове о другима градимо рационално или на основу предрасуда, а неке од одговора добићемо и из овог истраживања које је пред нама“, рекао је министар.

    Каже да је стекао утисак да се кованица „завади па владај“ нигде није тако добро укоренила као у односима Срба и Албанаца и то још за време Османске империје, али и након што су оба народа стекла независност, а нарочито данас.

    „Није тајна да су односи Србије и Албаније, српског и албанског народа деценијама оптерећени због питања Косова и Метохије, става Албаније према Косову и Метохији, односно њене подршке једнострано проглашеној независности Косова, али и претензијама албанског фактора у региону у целини”, наводи шеф српске дипломатије.

    Подвлачи да је добро познат и чврст и принципијелан став Србије о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета, чији су гаранти не само Устав Србије већ и Повеља УН и Резолуција СБ УН 1244.

    „У вези са овим питањем можемо да се сагласимо да су нам позиције и ставови потпуно супротстављени и да се око истог не слажемо“, каже Дачић.

    Када се говори о ставовима Срба и Албанаца једних о другима, он наводи да би било неправедно не поменути да су након Другог светског рата у Србији уточиште нашли бројни становници Албаније.

    Указао је и на то да су ти Албанци стекли и уживају сва права националних мањина, док се Срби који су вековима живели на територији Албаније и којих је све мање, данас још боре за свој статус.

    „Иако једни поред других, потрошили смо читав један век удаљавајући се, дижући бедеме и увећавајући бреме међусобних односа“, рекао је министар.

    Шеф српске дипломатије наводи да под тим историјским теретом тежимо чланству у Европској унији која не познаје границе и да испада да је тај апсурд тачка која нас повезује.

    „То је добро, јер посвећени чланству у Унији бивамо посвећенији сопственом развоју, кроз реформе, али и јачању сарадње, што само по себи може само допринети квалитету односа. Утолико пре што се обе државе суочавају са бројним и уједно заједничким проблемима, попут одласка младих и стручних људи, што постаје и регионални проблем, који би се једино снажнијом сарадњом, пре свега на економском плану, могао превазићи“, казао је Дачић.

    Додаје да томе и Србија и Албанија треба да посвете више пажње, као и да је логично и очекивано да се Србија и Албанија међусобно подржавају пред институцијама ЕУ.

    Када је реч о сарадњи у економској сфери, Дачић каже да осим повећања робне размене, коју у значајној мери олакшава чланство двеју држава у ЦЕФТА, треба имати у виду значајне неискоришћене потенцијале у конкретним областима, као што су пољопривреда, туризам или телекомуникације.

    Министар истиче да Србија континуирано, а посебно од 2014. године до данас, показује спремност и жељу за унапређење односа са Албанијом.

    „Јачање политичког дијалога и контаката је од непроцењивог значаја, посебно имајући у виду да су наслеђени проблеми озбиљни и тешки. Као и са свим другим партнерима, Србија остаје опредељена да сва отворена питања решава дијалогом, што није увек исказано и са друге стране“, каже Дачић и примећује да је увођење додатне таксе од 100 одсто на робу из централне Србије и БиХ од стране Приштине, званична Тирана, нажалост, подржала.

    Тагови:
    Ивица Дачић, Албанија, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога