Те измене биће упућене посланицима на изјашњавање.
Председник Одбора Ђорђе Комленски констатовао је да је Одбор утврдио да је Предлог поднет од Уставом овлашћеног предлагача и у прописаном облику.
За известиоца парламента са задатком да посланицима образложи Предлог Владе за промену Устава Одбор за уставна питања је овластио председника Одбора. Да би Предлог био усвојен у Скупштини, потребна је двотрећинска већина, а после тога почиње утврђивање конкретног акта за промену Устава.
За усвајање Предлога гласало је 10 чланова Одбора, против је био један, уздржаних није било, а троје није гласало. У име Владе Србије, Предлог је на почетку седнице детаљно образложила министарка правде Нела Кубуровић, указујући да се Србија међународним и домаћим актима обавезала на јачање институција и владавину права, као и да ће у том процесу извршити неопходне реформе које се тичу правосуђа, јачања независности судства и појачања његове ефикасности.
Предложене уставне реформе у области правосуђа усмерене су на положај судске власти, јавних тужилаштава, надлежност Скупштине, начин гласања у Скупштини, именовање судија Уставног суда и регулисање положаја све три гране власти у Србији. „Оно што је захтевано од Србије односи се пре свега на смањење утицаја законодавне и извршне власти у поступку избора судија, председника судова, јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца, поступак избора чланова високог савета судства, као и прецизирање улоге Правосудне академије“, казала је Кубуровићева.
Истакла је да Предлог Владе не садржи текст амандмана чије се усвајање тражи, него ће крајњи текст утврдити Одбор за уставна питања након предстојећих јавних слушања и дебата у Народној скупштини. Због тога, како је указала, треба разликовати Предлог за промене Устава о коме се данас расправљало и који је поднела Влада и предстојећи акт о промени Устава који треба да утврди Одбор, а двотрећинском већином изгласа Народна скупштина.
Посланица Српске радикалне странке Вјерица Радета успротивила се промени Устава, јер, како каже, та странка сматра да сада није време да се мења Устав, с обзиром на околности у којима се Србија налази, мада признаје да у постојећем Уставу није на најбољи начин решена област правосуђа.
Посланица Демократске странке Гордана Чомић такође је критиковала Предлог Владе за промену Устава, док је посланик Социјалистичке партије Србије Неђо Јовановић указао да се данас расправља само о процедуралном питању да ли ће се Устав мењати или не, тако да даља расправа није потребна.
Посланик СРС-а Александар Шешељ противио се промени Устава, оцењујући да се Устав мења само зато што то тражи Европска унија од Србије.
Овај Предлог је Влада Скупштини проследила крајем новембра прошле године, а он се односи искључиво на део Устава из 2006. који регулише правосуђе. Према процедури коју предвиђа Устав, након што Одбор размотри Предлог Владе за измену Устава, упутиће га пред народне посланике, који треба да га усвоје двотрећинском већином гласова, како би се уопште приступило утврђивању будућих амандмана.
Ако посланици изгласају Предлог за измену Устава, скупштински Одбор за правосуђе организоваће јавне дебате ради утврђивања финалне верзије Предлога амандмана.
Министарство правде је израдило нацрт уставних амандмана, који је позитивно оценила Венецијанска комисија и који би требало да буду почетна основа за утврђивање будућих амандмана.
Након што се утврди Предлог амандмана на Устав у области правосуђа, њих ће такође морати да изгласају народни посланици двотрећинском већином. Тај Предлог ће потом ићи на референдум.
