Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    45796
    Пратите нас

    Отварање питања о Заједници српских општина, пристанак Приштине на доношење закона о повратку, као и први пут да албанска страна није инсистирала на међусобном признању на преговорима у Бриселу – то је епилог данашњег састанка делегација Приштине и Београда.

    Милован Дрецун предсеник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије сматра да је изузетно добро што је дошло до отварања разговора о ЗСО, и да сада остаје да се види да ли ставови могу да се приближе.

    ЗСО кључ за даље преговоре

    „То је тема од највећег значаја за опстанак српског народа на Косову и Метохији. Биће добро уколико ЗСО буде формирана са извршним надлежностима које су дефинисане Бриселском споразумом, а које Приштина годинама покушава да нереализиује“, сматра Дрецун.

    Он верује да ће се озбиљност Приштине показати управо на овај теми додајући да би технички тимови требало да раде до 17. септембра на ЗСО, а да се онда 27. истог месеца о томе разговара на највишем нивоу.

    „Ако се то не деси и технички тимови не приближе ставове и не буде напретка око ЗСО, онда се заиста поставља питање како да верујемо Приштини да ће реализовати и све друге договоре укључујући и Вашингтонски споразум. Дакле, сада морају Брисел, Берлин и они који на Приштину имају утицај, да учине све да Приштина коначно прихвати обавезу из Бриселских споразума о ЗСО, да не кочи њено формирање и да не покушава да Заједници одузме извршне надлежности,“ напомиње саговорник Спутњика.

    Закон о повратку велики помак

    Чињеница да је Приштина пристала да донесе Закон о интерно расељеним лицима, али и да отвори питање архива о несталима, по Дрецуну је додатни бонус на данашњим преговорима у Бриселу.

    „Албанци су одбијали до сада све наше предлоге и нацрт закона који смо понудили да Приштина усвоји да би се обезбедио гартовани повратак и безбедан опстанак оних који би се у будућности вратили на Косово и Метохију. Сада видимо да је Приштина пристала да усвоји тај закон што је велики помак. Имам дилему да ли ће поштовати обавезу да отворе архиве о несталима, пре све архиве ОВК, и у којој мери ће нам доставити потребну документацију. Али битно да је и на ову тему разговарано,“ истиче Дрецун.  

    Питање повратака расељених је веома битно за нас и оно је уједно саставни део питања о имовини јер је више од 18 000 кућа и станова узурпирано.

    Изостао захтев за међусобно признање

    Дрецун такође примећује да на преговорима можда по приви пут није било инсистирања експлицитног инсистирања албанске стране на међусобном признању и верује да је то последица састанка у Вашингтону и споразума о економској нормализацији.

    „Нисам видео да су домаћини или приштинска делегација на дневни ред ставила тачку о међусобном признању. Из тога с учини да је потпуно јасно да су Албанци научили лекцију у Вашингтону, јер када тамо нису успели да добију оно што су очекивали, и када је избацивањем тачке 10 потпуно избегнута опасност да Србија призна Косово, схватили су, а можда их је неко и саветовао, да ту тему избегавају на неко време, и да се посвете темама где може доћи до напретка,“ уочава Дрецун.   

    Економија ће и даље бити доминантна тема

    Поред ових, економска сарадња и „мини шенген“ су била најважнија питања о којима се разговарало, а такође је битно и то што се поставило питање са коликим финансијским средствима ће бити подржан Вашингтонски споразум да би се знало на које пројекте може да се рачуна али и колико је економски пакет помоћи који најављује ЕУ. Дрецун верује да ће економија и у наредним периоду бити доминанта у преговорима две стране.

    Две стране су данас такође нагласиле да је за обе приоритет европски пут

     

    Тагови:
    Вашингтон, Приштина, Београд, ЕУ, Брисел, Брислески споразум, Преговори
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога