Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    21124
    Пратите нас

    На данашњи дан пре 22 године почели су ваздушни напади НАТО снага на Савезну Републику Југославију, а за 78 дана готово да нема града у Србији који се бар неколико пута није нашао на мети. Међу њима је и Београд, где су погођене бројне војне зграде и касарне, али и болница „Драгиша Мишовић“, зграда РТС-а и амбасада Кине.

    У једном од најжешћих напада од почетка агресије крајем априла погођене су зграде Генералштаба Војске Југославије и већ оштећена зграда Савезне полиције.

    Рушевине зграде бившег Генералштаба Војске Србије
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Рушевине зграде бившег Генералштаба Војске Србије

    У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника.

     Рушевине зграде РТС-а која је бомбардована 1999.
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Рушевине зграде РТС-а која је бомбардована 1999.

    То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

    Спомен-обележје страдалим радницима РТС-а
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Спомен-обележје страдалим радницима РТС-а.

    У ракетирању амбасаде Кине на Новом Београду, у ноћи између 7. и 8. маја, четири службеника су погинула, а пет је тешко повређено.

    Спомен-плоча погинулим кинеским држављанима у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године.
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Спомен-плоча погинулим кинеским држављанима у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године.

    Само 12 дана касније ракетирано је Одељење за неурологију КБЦ „Драгиша Мишовић“ на Дедињу.

    Спомен-обележје испред КБЦ „Драгиша Мишовић“, у знак сећања на погибију гардиста и пацијената у том објекту током НАТО агресије 1999. године.
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Спомен-обележје испред КБЦ „Драгиша Мишовић“, у знак сећања на погибију гардиста и пацијената у том објекту током НАТО агресије 1999. године.

    Тада су погинула три болесника, а неколико медицинских радника је повређено.

    Спомен-обележје испред КБЦ „Драгиша Мишовић“.
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Спомен-обележје испред КБЦ „Драгиша Мишовић“.

    Почетком априла, у центру Земуна, погођена је и зграда команде РВ и ПВО. Ракетирана је и касарна Војске Југославије „Васа Чарапић“ на Бањици.

    Зграда Команде ваздухопловства у Земуну
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Зграда Команде ваздухопловства у Земуну

    У ноћи између 20. и 21. априла погођена је зграда ЦК СКЈ, где је пословни центар „Ушће“ на Новом Београду.

    Пословни центар „Ушће” у Београду,
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Пословни центар „Ушће” у Београду,

    За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

    У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

    Спомен- плоча погинулим припадницима РВ и ПВО испред зграде Команде ваздухопловства у Земуну
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Спомен- плоча погинулим припадницима РВ и ПВО испред зграде Команде ваздухопловства у Земуну

    За 11 недеља свакодневних ваздушних напада НАТО је извршио 2.300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу њима и 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених осиромашеним уранијумом.

    Тагови:
    годишњица, Београд, НАТО бомбардовање
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога