Слушајте Sputnik
    Политика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21142
    Пратите нас

    Министри спољних послова Украјине, Грузије и Молдавије потписали су меморандум о формирању „удружене тројке“ која ће интензивно сарађивати на питањима европских интеграција. Експерти коментаришу да је мало вероватно да ће пут „тројке“ ка ЕУ бити убрзан, али да се зато њено формирање уклапа у америчке планове.

    Шефови дипломатија Украјине, Грузије и Молдавије Дмитриј Куелба, Давид Залкалијани и Аурелију Чокој су у понедељак у Кијеву потписали меморандум о формирању „удружене тројке“. Циљ је, како су навели, да се консултују на тему европских интеграција, преговарају са институцијама Европске уније, координирају акције у оквиру Источног партнерства, интегришу се у наступу ка тржишту Европске уније и развијају правац безбедности три земље. Украјински председник Владимир Зеленски је недавно оценио да је приступање Европској унији могуће у року од пет до десет година.

    Циљеви нове „тројке“

    У руској Думи оцењују да су евроинтеграције само изговор  за стварање нове „тројке“, те да све личи на „испуњавање инструкција САД“.
    Члан спољнополитичког одбора Думе Јелена Пањина истиче да овакво удруживање тешко да ће имати икакве везе са евроинтеграцијом за које су, како каже, шансе Украјине и Грузије близу нуле, а за Молдавију су актуелне само у случају да је прогута Румунија.

    „Заправо, ово је покушај да се изгради још једна линија „санитарног кордона“ против Русије на јужном крилу постсовјетског простора. То је још један пример реализовања фамозне „стратегије анаконде“, стратегије окруживања Русије прстеном непријатељских алијанси“, уверена је Пањина.

    Експерт за геополитику Константин Соколов формирање новог трија ставља у контекст америчких планова, подсећајући да је пре само неколико дана у посети Кијеву боравио амерички државни секретар Ентони Блинкен.

    „Треба истаћи да су све ове три земље под директном контролом Сједињених Држава. Стога је повучен овакав потез. Наравно, овај потез ни на који начин у правном смислу не ограничава Европску унију у доношењу одлука, али ово је чист пи-ар моменат америчког притиска на Европу. С обзиром на ситуацију у све три земље, за ЕУ ће ово бити терет. А у контексту пандемије и економске кризе, ’удружена тројка‘ за њих вероватно није најпожељнији догађај“, сматра Соколов.

    Корист ће имати ЕУ

    Руски политиколог Павел Шипилин сматра да Украјина, Грузија и Молдавија новим удруживањем неће добити ништа опипљиво, а сматра да је реч о још једној имитацији бурне активности усмене ка ЕУ. Он подсећа да је раније то био ГУАМ (Организација за демократију и економску сарадњу) у који је био укључен и Азербејџан.  

    „Генерално, било какво укључивање државе у неке интеграционе пројекте са Европском унијом има један циљ: државе Источног партнерства најчешће отварају врата Европској унији, роби и производима ЕУ и на сваки начин покушавају да комуницирају са њом. Европској унији је од њих потребно само једно — тржиште робе. Више никакве интеграције неће бити, они неће приступити Европској унији која хоће да исцрпи све што може из ових квази-држава. Стога мислим да ће Европска унија на све могуће начине поздравити све ове тројке, квартете и друге покушаје земаља да се спријатеље са ЕУ и наравно, даваће им неке плусеве за то, можда безвизна путовања, али ништа више“, истакао је Шипилин. 

    Он додаје да економског обједињавања са ЕУ неће бити и да ниједна од постсовјетских земаља неће добити царинске уступке. Али, како каже, за ове државе је сасвим довољно да их ЕУ потапше по рамену, одобри њихове поступке и жељу за мењање стандарда и прописа, као и усмеравање ка европском систему. Све ово је покушај да се предаја интереса сопствене државе умота у леп омот и ништа више, закључио је Шипилин. 

    Сваки члан „тројке“ има унутрашње кочнице

    Шеф аналитичког бироа пројекта СОНАР-2050 Иван Лизан истиче да сваки члан ове тројке има неку врсту унутрашње кочнице. Он подсећа да у Грузији постоји унутрашњи политички сукоб између партија „Грузијски сан“ и „ЕНД“ (партија бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија). А Вашингтону се, како наводи, не допадају напади на партију „ЕНД“. 

    „Тешко је рећи како европска бирократија реагује на ово. С друге стране, Молдавија има свој сукоб — социјалисти и Санду, а свима је јасно шта се догађа у Украјини. Стога не могу да издвојим ниједног коловођу у овој причи. Највероватније је Кијев тај који ће добити највише користи од ове организације, на челу са Зеленским“, рекао је Лизан. 

    По мишљењу експерта, реалне користи од ове организације нема, али зато постоји привидна корист, коју добија Зеленски који покушава да напумпа сопствени рејтинг

    „Односно, Зеленски је допро до бирача Петра Порошенка и сада се представља као највећи украјински патриота. Сходно томе, он је створио неку врсту поверења које ипак не пролази код рационалне свести. Неко ће поверовати у то, али у стварности ничег новог неће бити. Иста прича је са председницом Молдавије Мајом Санду, која такође покушава да нешто покаже својим бирачима. Подсећам да је ово меморандум, а не споразум који је ратификовао парламент. Меморандум се може или не мора спроводити. Он намеће неке законске обавезе, али санкција за кршење закона неће бити“, рекао је Лизан. 

     

    Тагови:
    САД, Европска унија, ЕУ, меморандум, Грузија, Молдавија, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога