Београд+ 28°C
Ниш+ 28°C
Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Рецепт за српске бање: Мало здравља, мало уживања

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин, Јелица Путниковић
    0 563110

    Специјалне болнице за рехабилитацију, са скромним средствима, сваког месеца враћају на посао између осам и десет хиљада радно способних људи, што је свакако много вредније од онога што држава плаћа за рехабилитацију у бањама.

    Евидентно је да је Србија, чије су бање некада биле у рангу европских, изгубила корак у трци за туристе у односу на Словенију и Мађарску. О томе зашто се то догодило и да ли српске бање треба приватизовати или држава треба да им помогне, Јелица Путниковић разговарала је у емисији „Енергија Спутњика“ са Ђорђем Михајловићем, потпредседником удружења ФИЈЕТ Србија, светског удружења туристичких новинара, и Владаном Вешковићем, секретаром Удружења бања Србије.

    Вешковић каже да је тешко поредити Србију са Словенијом и Мађарском, јер је реч о земљама-чланицама ЕУ, у којима су здравствени систем и здравствени туризам другачије конципирани. Како каже, горући проблем српских бања представља 5.500 лежајева који нису у функцији.

    „Куршумлијска бања не постоји, тамо нема живе душе. Нишка бања је угрожена и у њој сада успешно ради само Институт за рехабилитацију. Имамо проблем и у Врњачкој бањи, Сокобањи, Бањи Ковиљачи. Те проблеме треба решити, а судећи према најавама, гледа се да се прво из пепела подигне Куршумлијска бања, и то је добар пут“, каже Вешковић.

    Ђорђе Михајловић, међутим, напомиње да држава треба јасно да каже шта жели од бањског туризма, јер приватизација свега неколико бања неће дати ефекта.

    „Морамо имати на уму да су у нашим бањама специјалне болнице, а оне нису хотели, већ установе које регулишу два закона — један о здравству, а други и туризму. Зато су оне свачије и ничије. Данас имамо ситуацију да свакој тој специјалној болници држава даје по неки део кревета преко Фонда, уместо да каже — по одређеној дијагностици, односно по ономе што бања превентира или лечи, потребно нам је пет или осам бања, а не двадесет пет. Парцијалним решењима ништа нећемо решити“, напомиње Михајловић.

    Не може се чекати да се попуне они капацитети које плаћа Републички фонд здравственог осигурања, каже Владан Вешковић и напомиње да је заблуда да специјалне болнице за рехабилитацију на било који начин живе на рачун државе.

    Опуштање - илустрација
    Pixabay
    Ко су потенцијални гости српских бања

    „Држава плаћа само смештај и дијагностику, а све специјалне болнице се саме сналазе за регулисање свих осталих трошкова. Важно је напоменути да је половина лежајева у нашим болницама на слободном тржишту, па се ти капацитети морају некако попунити комерцијалним гостима. Попунити те лежајеве и у исто време пружити квалитетну дијагностику и терапију за само 1,58 процената од укупног буџета здравственог осигурања заиста није скупо, јер прича да је рехабилитација у бањама скупа једноставно не стоји. Морамо имати на уму да те специјалне болнице, са тако скромним средствима, сваког месеца враћају на посао између осам и десет хиљада радно способних људи, што је свакако много вредније од онога што држава плаћа за рехабилитацију у бањама“, истиче Вешковић.

    Он напомиње да је погрешна претпоставка да бањски туризам у Србији треба развити да привуче стране госте и младе туристе.

    „Општи став је да се бања као туристичка дестинација у великој мери заснива на домаћим туристима и да на те дестинације иду добро платежни туристи средњих година. Са младим туристима иде забава, са забавом бука, а бука и бања не иду заједно. То је став свих оних који се, на светском нивоу, озбиљно баве бањским и здравственим туризмом“, истиче Вешковић.

    Иако се Србији често спочитава да се, када је реч о бањском туризму, не угледа на земље у окружењу, Ђорђе Михајловић каже да ни искуства из иностранства нису увек примењива, и наводи пример Словеније која се потпуно окренула велнесу, али је медицину потпуно запоставила. Како каже, рецепт за Србију био би добра комбинација велнеса и медицине.

    Римски бунар  у Врњачкој Бањи
    Атрактивности им не мањка: Римски бунар у Врњачкој Бањи

    „Држава би морала да се определи које су јој установе и ког типа потребне за превентирање и рехабилитацију, и да њих развија у смеру медицине. Остале установе треба определити више ка тржишту, а за то су потребне инвестиције, јер се специјалне болнице, хотели и други капацитети у бањским местима морају довести на завидан, европски ниво, како бисмо уопште могли бити конкурентни, на пример, мађарским бањама“, напомиње Михајловић.

    Саговорници Спутњика се слажу да су домаћи инвеститори у бањски туризам пожељни једнако као и инострани. Важно је само, како кажу, да улажу са добром намером и да резултат те инвестиције буде видљив и да дâ дугорочне позитивне ефекте на развој бањског туризма.

    Тагови:
    Енергија Спутњика, бање, медицина, економија, туризам, Ђорђе Михајловић, Владан Вешковић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога