Београд+ 8°C
Ниш+ 7°C
Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Шта са српским „вечитим губиташима“?

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    Јелица Путниковић, Сандра Черин
    0 49632

    Да ли ће држава Србија наћи решење за предузећа као што су РТБ Бор, Рудник „Ресавица“, „Петрохемија“, „Железнице Србије“...? Те компаније из различитих разлога послују с губицима, иако су неке од њих извозно оријентисане, а домаћа тражња за њиховим производима релативно висока.

    Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ о овој теми разговарала са проф. др Хасаном Ханићем, деканом Београдске банкарске академије и Мирославом Лутовцем, директором Сектора индустрије у Привредној комори Србије.

    Проф. Ханић сматра да је ово питање прилично запостављено упркос томе што су наведена предузећа значајан генератор губитака и буџетског дефицита, па самим тим и пораста јавног дуга Србије. Она с губицима послују из различитих разлога, а иако су неке од тих фирми веома извозно оријентисане и чак постоји релативно висока домаћа тражња за њиховим производима, то нажалост не значи да не могу да послују с губитком.

    „Ту су трошкови производње који су већи од продајне цене, и јавља се губитак који се током времена акумулира. Право питање је — да ли су ти трошкови пословања, како јединични тако и укупни, несразмерно високи? Између осталог то може бити и због тога што је у тим предузећима запослено више људи него што је потребно“, каже проф. Ханић и додаје да су у поменутим фирмама свакако присутни и  трошкови који су последица лоше организације и лошег управљања — непотребни и нерационални.

    Ипак, како напомиње декан Београдске банкарске академије, многе делатности, али и животни стандард дела становништва у Србији зависе од резултата пословања тих компанија. Зато би требало учинити све да оне опстану, али не на постојећи начин — на првом месту, истиче Ханић, њихове управе не треба да очекују да ће држава по инерцији покривати њихове губитке.

    „Требало би у одређеним случајевима наћи озбиљног стратешког партнера, који има финансијска средства и спреман је да инвестира како би фирма могла боље да послује. Једно од могућих решења је и комбинација јавног и приватног партнерства, а у неким случајевима који су од мањег значаја може се ићи и на продају предузећа“, каже проф. Ханић.

    Он додаје да се у случајевима опстанка фирме као државне мора имати у виду и која средства би требало уложити како би се збринули радници, а и колико би држава губила у порезима и доприносима у случају изостанка њихових зарада. 

    Мирослав Лутовац из Привредне коморе Србије  се слаже — са становишта технолога, каже он, треба да постоји јасна слика о томе шта чинити да би српска привреда достигла близину европског врха. Сталан проблем је недостатак новца, односно мали број могућности да се те идеје финансијски и организационо подрже.

    „То није лако, поготово у оваквим фирмама које немају свој производни ланац који је доведен до краја. Оне, међутим, представљају базу индустрије и покретаче многих процеса, па треба наћи начин да неке од њих преживе — макар на оном нивоу на којем могу да представљају здраво језгро и евентуално дају допринос другим индустријским гранама“, каже Лутовац.

    Иако је српски премијер на списак губиташа недавно ставио и ЕПС, Лутовац каже да то предузеће не треба посматрати у истом контексту као Петрохемију или РТБ Бор. ЕПС је у процесу реорганизације која захтева време, каже он и подсећа да је раније постојао знак једнакости између електропривредне делатности и самог ЕПС-а.

    „Чини ми се да је некако на брзину издвојена Електромрежа Србије као оператер преносног система — тиме је на неки начин природна карика између производње и дистрибуције уклоњена, па сада под једним кровом имате нешто што су објективно различити и технолошки и организациони захтеви. Дакле, с једне стране производњу, која може да буде комерцијална, а с друге дистрибуцију, која је разуђена. Процес корпоративизације је тај који покушава да те делатности подведе под један кров“, каже Лутовац.

    Он додаје и да би ЕПС-у било знатно лакше да превазиђе проблеме уколико би наплата потраживања била ефикаснија.

    „ЕПС већ сада има све претпоставке да ради врло профитабилно, али то је технолошки и организационо веома сложен систем, који није лако преводити из једног стања у друго без одређених последица. Али, када се ови процеси заврше, ЕПС ће  се показати као компанија која је основ српске привреде — јер енергија и јесте основ свих привредних активности. Такође, иако је Електропривреда изузетно значајна, за многе фирме које су корисници њених услуга, она се у извесном смислу појављује и као инвеститор, односно покретач машинске индустрије“, каже Мирослав Лутовац на крају разговора за Радио Спутњик.

     

    Тагови:
    Енергија Спутњика, Мирослав Лутовац, Хасан Ханић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога