Београд+ 25°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић

    Србин ће 2030. на крову куће производити струју

    Енергија Спутњика с Јелицом Путниковић
    Преузмите краћи линк
    Екипа Спутњика
    195555

    Транзицију Србије прати и транзиција енергетског система, који ће постепено морати мање да се ослања на традиционалне начине производње струје. Зато је држава донела Стратегију развоја енергетике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030. године.

    Она предвиђа да дистрибуирана производња струје има значајно већу улогу, као и такозване паметне мреже у паметним градовима, а обавезно је и знатно веће коришћење обновљивих извора енергије.

    Саговорник „Енергије Спутњика“ проф. др Дејан Ивезић, вођа експертског тима за израду Стратегије, објашњава да се све то не може десити преко ноћи. То је процес који ће трајати наредне две деценије, али је важно да се српска енергетика на време припреми, каже Ивезић.

    Питали смо га шта заправо подразумева дистрибуирана производња струје која је важна тачка Стратегије.

    „То значи да на крову своје куће можете да поставите мали панел и да производите стотину вати или три киловата електричне енергије и да практично то предајете електроенергетском систему, онда када струју не користите за своје потребе. Много таквих малих система може на неки начин да замени класичну електроенергетику, која се базирала на великим објектима величине неколико десетина или стотину мегавата“, каже Ивезић.

    Он подсећа да је овај нови концепт развоја изузетно брз и да је неопходно да Србија ухвати технолошки корак са развијеним земљама света. Иако је у лабораторијским симулацијама испитиван пре само десетак година, данас такав систем постоји у Северној Америци и Западној Европи, напомиње гост Спутњика.

    Србија је тако у некој врсти ћорсокака, притискају је невладине организације и одређени лобији, који инсистирају на томе да се затворе скоро све термоелектране које струју производе од угља. Ивезић каже да ова прича није тако једноставна и истиче да би то довело у опасност нашу електроенергетску безбедност. Ипак, признаје да су ови системи неефикасни.

    „Имамо један део капацитета на угаљ који је суштински застарео. То је капацитет направљен још крајем педесетих и почетком шездесетих година, релативно мали и енергетски врло неефикасан. Када говоримо о производњи угља, ви произведете сто тона угља, а од тога ефективно искористите 25, рецимо за производњу електричне енергије, а остало је практично чист губитак“, каже проф. др Дејан Ивезић.

    Он додаје да, поред тога што су то капацитети које је време прегазило, треба напоменути да имају изузетно штетан утицај на животну околину. Струја се у Србији производи искључиво из угља, фосилног горива које највише загађује животну средину.

    „Говорим о емисији азотових оксида, сумпор–диоксида, свега што суштински загађује животну околину на неколико десетина километара од термо блокова. Зато мислим да је политика која је предложена у Стратегији јако добар пут. То је политика коју спроводи Електропривреда, а која ће у релативно кратком периоду (5 до 6 година) довести до повлачења тих неефикасних, по екологију јако лоших блокова на угаљ. На угљу ће остати блокови на којима се данас постављају системи за одсумпоравање и денитификацију. Дакле, доводе се у ранг блокова какви данас раде у Немачкој или Пољској. Улога угља ће се смањити у једном делу, али ће оно што буде остало да ради бити на нивоу угља који ради у Западној Европи“, закључује саговорник „Енергије Спутњика“.

    Дакле, и поред Стратегије развоја енергетике Србије до 2025. године, угаљ у српској енергетици остаје, али не на нивоу од данашњих 75 процената. Процене су да она мора бити смањена на 60 одсто.

    Опширније о Стратегији сазнајте у аудио издању емисије „Енергија Спутњика“ чији је линк на почетку текста.

     

    Тагови:
    струја, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога