Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Нови Спутњик поредак

    Шта је Викиликс открио о Хилари, а чиме јој прете Анонимуси

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    0 992

    Овогодишња кампања за председничке изборе у Сједињеним Америчким Државама — одржавају се 8. новембра, пред нама су још три спектакуларне недеље — често се описује као једна од најпрљавијих у досадашњој историји, и то је вероватно тачно.

    Међутим, захваљујући оваквим описима губи се из вида још једна, кудикамо значајнија особина овогодишњих избора — њихов потенцијал да донесу промену која неће бити само козметичка, као углавном сваки пут досад, и, истовремено, потенцијал да читав свет одведу у један сасвим опасан и непредвидив правац, у зависности од тога који ће од два кандидата на крају победити.

    Да ли је Доналд Трамп заиста кандидат народа који се бори против глобалног естаблишмента? Зашто је заратио и са демократама, и са врхом своје Републиканске партије, и са америчким мејнстрим медијима? Шта је Викиликс, објављујући хиљаде мејлова Џона Подесте, шефа изборног штаба Хилари Клинтон, открио о кандидаткињи Демократске партије? Каква открића, наводно разорна за Клинтонову, најављује хакерски колектив Анонимуси? Шта у овом тренутку показују анкете и зашто им се не може безрезервно веровати? Хоће ли и сам коначни изборни резултат остати под сенком сумње, због мртвих и непостојећих бирача откривених у бирачким списковима у неколико америчких савезних драва?

    То су биле теме „Спутњик интервјуа“ са Јованом Ковачићем, председником организације „Ист-вест бриџ“ и дугогодишњим новинаром „Ројтерса“, и Стеваном Недељковићем, асистентом на Факултету политичких наука у Београду и чланом управљачког одбора пројекта „Амерички избори 2016“.

    „Мислим да су Викиликс и Анонимуси тек почели да пуштају интересантне мејлове. Они су пре неколико дана и најавили да најбоље тек предстоји и навели да је Хилари Клинтон свесна шта ће све они да објаве, шта год то значило“, каже Јован Ковачић.

    Посебну пажњу привлачи најава, коју су ових дана Анонимуси поставили на интернет, да ће пре избора бити објављен снимак сексуалног односа Била Клинтона, бившег председника САД и мужа Хилари Клинтон, са тринаестогодишњом девојчицом.

    „Погледао сам ту најаву. Реч је о ужасној тврдњи, али, Анонимуси никад досад нису оманули, бар колико се ја сећам, и тако нешто могло би да се покаже као пресудно… У сваком случају, треба сачекати и видети шта ће све да исплива, а ако је судити по ономе што је досад већ испливало, овај месец ће бити катаклизмичан“, каже Јован Ковачић.

    Викиликсова пак досадашња открића показала су, поред осталог, да се новинари и уредници водећих америчких медија налазе у изузетно блиском, очигледно недозвољеном дослуху са Хилари Клинтон и члановима њеног изборног штаба.

    „Хилари Клинтон је одувек имала фантастичне односе са медијима…“, коментарише Ковачић.

    „Јасно ми је зашто мејнстрим медији раде оно што раде, али никако не могу да се отргнем јако ружном утиску да је то нешто што подсећа на оно што смо ми виђали овде. Сећам се оних који су нама држали предавања о демократији, о објективности и независности медија, а сад, кад је њима пригустило, сви ти принципи одлетели су кроз прозор.“

    Мејлови Џона Подесте открили су и да Хилари Клинтон признаје да зна да „Саудијска Арабија и Катар пружају тајну финансијску и логистичку подршку ДАЕШ-у, али је то истовремено није спречило да управо од Саудијске Арабије и Катара прими преко десет милиона донација за своју фондацију, што практично значи да исламски терористи и Хилари Клинтон имају заједничке спонзоре.

    Стеван Недељковић напомиње како је, без обзира на њено признање постојања везе те две државе са терористима ДАЕШ-а, близак однос Хилари Клинтон и Саудијске Арабије и Катара очекиван.

    „Хилари Клинтон је део естаблишмента, а читави ови избори представљају борбу против естаблишмента, оличену у Доналду Трампу, али и у Бернију Сандерсу (главном противкандидату Хилари Клинтон током прелиминарних избора за председничког кандидата Демократске партије). За разлику од њих, Хилари Клинтон остаје на једном колосеку америчке спољне политике, који је уско везан и са Катаром и са Саудијском Арабијом“, тврди Недељковић.

    Коначно су — опет, захваљујући Викиликсу — до јавности доспели и говори које је, иза строго затворених врата, Хилари Клинтон држала пред банкарима са Волстрита, зарађујући између 200 и 300 хиљада долара по говору. Укратко, испоставило се да она ипак подржава неолибералне споразуме о слободној трговини. иако сад јавно тврди да је против њих. да сматра да је нормално да велики донатори, они који финансирају кампање политичара, политичарима треба да говоре шта да раде када буду изабрани, да признаје и да једну позицију мора да заузме у јавности, али да има сасвим другачију иза затворених врата…

    На све то надовезало се и откриће да је „Сити банка“, једна од највећих америчких банака, актуелном председнику Бараку Обами — који Клинтоновој сад пружа неупитну подршку, док она најављује да ће наставити његовим стопама — уочи избора 2008. године послала списак имена будућих чланова његове председничке администрације, по коме је он и поступио пошто је изабран. Како ће на та открића реаговати присталице Бернија Сандерса, који је велику подршку задобио управо захваљујући противљењу тој врсти дилова са Волстритом? Да ли ће послушати Сандерсову препоруку да 8. новембра гласају за Хилари Клинтон?

    „Сандерсови гласачи већ су огорчени његовим поразом, а види се и да су незадовољни начином на који је тај пораз прихватио“, оцењује Јован Ковачић.

    „Ако Хилари Клинтон на крају ипак буде изабрана, суочиће се са језивом ситуацијом у којој ће, практично, две трећине бирачког тела бити против ње, јер Трампови и Сандерсови бирачи имају једну заједничку особину — не воле естаблишмент… Велика већина Американаца гледа на Вашингтон као на један отуђени центар моћи који води рачуна само о себи.“

    Са тим у вези, надовезује се Стеван Недељковић:

    „Кампању Хилари Клинтон углавном финансира крупни капитал, док је просечан износ донација Доналда Трампа свега 61 долар, што је тек мало више од просечног износа донација Бернија Сандерса (који је финансирање своје кампање у потпуности базирао на малим донацијама обичних грађана). Тако да је заправо потпуно јасно ко је на чијој страни.“

    Анкете тренутно показују да је Хилари Клинтон у убедљивој предности. Међутим, није баш тако једноставно — неке од анкета у узорку имају много више демократа него републиканаца, него што је то случај у бирачком телу, а за друге се, иако се представљају као независне, испоставило да су их радиле фирме које су финансијски повезане са кампањом Хилари Клинтон.

    Са друге стране, ту су и анкете „Лос Анђелос тајмса“ и „Расмусена“ — који додуше нагиње републиканцима — које показују да се заправо Трамп налази у благој предности и, што је посебно занимљиво, да му расте подршка међу Афроамериканцима, што би, уз споменуто незадовољство Сандерсових бирача, могло да се покаже као важан фактор за коначан изборни резултат.

    Али, којој анкети поверовати? Колико, уопште, смемо да се ослонимо на та истраживања јавног мњења, тим пре ако се сетимо да су анкете, објављене уочи британског референдума о изласку из Европске уније, промашиле за чак 6 до 8 одсто, најављујући победу стране која се борила за останак Британије у ЕУ, стране коју је иначе естаблишмент са обе стране Атлантика подржавао без остатка? Стеван Недељковић одговара контра-питањем:

    „Како веровати анкетама које спроводе медији, попут ’Њујорк тајмса‘ или ’Вашингтон поста‘ или Си-Ен-Ена, који су се отворено сврстали на страну Хилари Клинтон? Медији су, поготово у овој изборној кампањи, прилично једнострани, и не може се потпуно веровати тим анкетама…“

    А да ли ће се поверовати коначним резултатима избора? Доналд Трамп јавно упозорава да су избори намештени, а да та упозорења нису сасвим лишена основа говоре подаци да су у бирачким списковима у Колораду, Вирџинији и Пенсилванији пронађени мртви и измишљени бирачи, који су, упркос овим ограничавајућим околностима, гласали на неколицини претходних избора, да се у Индијани у 47 округа води полицијска истрага због манипулација бирачким списковима…

    Додајмо томе и да је истраживање угледног Пју центра, још 2012. године, показало да је „више од 1,8 милиона умрлих и даље регистровано у бирачким списковима“, да је „око 2,75 милиона Американаца регистровано у више од једне државе“, што ће рећи и да, теоретски, једна особа може да гласа више пута, и да је, све у свему, „инвалидно или битно нетачно око 24 милиона — једна осмина — бирачких регистрација“.

    Узимајући у обзир те податке, уз чињеницу да у само 8 (од укупно 50) америчких савезних држава бирачки одбори од бирача обавезно морају да затраже важећи документ са фотографијом како би им дозволили да приступе гласању — процедура, дакле, која је код нас уобичајена — поставља се питање да ли је изборна крађа у САД, заиста, могућа?

    „То се увек радило, а сада су ухваћени на делу. Америка се по томе нимало не разликује од нас, овде на Балкану“, коментарише Јован Ковачић и упозорава:

    „Незадовољство у Америци је огромно. Уз то, две стране су сада супротстављене као никада до сада — чак се и физички сукобљавају, што се тамо никад није дешавало — и када упозорава на изборну крађу, Трамп само долива уље на већ итекако распламсану ватру… Са друге стране — ако је Хилари Клинтон заиста кандидат естаблишмента, а Трамп његов противник — јасно је да ће естаблишмент све да уради да сачува свој новац и позиције. Све ово може да буде окидач за веома озбиљне проблеме у Америци након избора.“

    На крају, ево шта о свему томе каже сам Доналд Трамп, у говору на митингу у Вест Палм Бичу на Флориди 13. октобра:

    „Нема тога што политички естаблишмент неће учинити, нема лажи коју неће изговорити како би задржали своју превласт и моћ на ваш рачун… Вашингтонски естаблишмент — и финансијске и медијске корпорације које га финансирају — постоји само због једне ствари: да себе сачува и обогати… За оне који контролишу полуге моћи у Вашингтону и за глобалне специјалне интересе — а то је партнерство људи које не занима ваша добробит — наша кампања представља истинску егзистенцијалну претњу, са каквом нису били суочени никада раније. Ово нису обични избори, какви се одржавају на сваке четири године. Ово је историјско раскршће на коме се налази наша цивилизација, раскршће које ће одлучити да ли ћемо ми, народ, повратити контролу над нашом владом.“

     

    Тагови:
    медији, кампања, избори у САД, Анонимус, Викиликс, Бернард Берни Сандерс, Доналд Трамп, Бил Клинтон, Хилари Клинтон, Катар, Саудијска Арабија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога