Београд0°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Нови Спутњик поредак

    Да ли ће се Европа данас затрести?

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    0 501

    Европска политичка елита, већ уздрмана „брегзитом“ и победом Доналда Трампа у Сједињеним Америчким Државама и уплашена растом популарности антисистемских партија и покрета широм Европске уније, нови разлог за озбиљну бригу има већ данас.

    Аустријанци гласају за свог новог председника, а Италијани на референдуму за уставне промене чији је значај испао далеко већи него што се очекивало када је заказиван.

    Да ли ће Норберт Хофер, кандидат Слободарске партије Аустрије, у (поновљеном) другом кругу председничких избора победити Александера ван дер Белена, кандидата „зелених“, али и, практично, читавог политичког естаблишмента који овом земљом влада још од краја Другог светског рата? Да ли ће Италијани одбацити уставне реформе којима се повећава моћ извршне власти, што би изазвало пад владе Матеа Ренција и долазак на власт антисистемског Покрета 5 звездица? „Тамни се облаци скупљају на хоризонту европске будућности“, оцењује тим поводом немачки „Шпигл“, предвиђајући могући излазак Италије из зоне евра, који би запечатио судбину и евра али и саме Европске уније…

    Или пак немачкој канцеларки Ангели Меркел, проглашеној после Трампове победе за заштитницу слободног света (што ће рећи, неолибералног светског поретка), већу бригу треба да задају избори који су одржани прошле недеље, унутарстраначки избори у француској Републиканској партији захваљујући којима је председник Русије Владимир Путин, како се оцењује, већ победио на француским председничким изборима који ће се одржати на пролеће следеће године?

    Све неизвеснија политичка будућност Европске уније, која почиње већ сутра у Аустрији и Италији, била је тема „Спутњик интервјуа“ са Мирославом Стојановићем, дугогодишњим дописником „Политике“ из Берлина, и Александром Митићем, председником Центра за стратешке алтернативе.

    „Анкете показују да су двојица председничких кандидата у Аустрији поприлично изједначени“, каже Мирослав Стојановић, напомињући, међутим, да је велико питање колико се анкетама уопште може веровати пошто су се — од брегзита до Трампа — показале као поприлично непоуздане. „Оно што се осећа јесте да је атмосфера напета. Снаге се прегрупишу и испитује се шта би у овом часу могло да заустави Хофера“, наводи Стојановић, и истиче да су у Бечу пре два дана боравили челни људи Социјалдемократске партије Немачке, њен председник Зигмар Габријел и председник Европског парламента Мартин Шулц. „И тиме се покушава да се ојачају снаге које треба да зауставе Хофера“, оцењује наш саговорник.

    С друге стране, каже Александар Митић, „Хоферови гласачи, како наводе поједини истраживачи, имају исте страхове као и Трампови гласачи у САД, и одређени ефекат Трампове победе сигурно ће се осетити у Аустрији. Хоферова реторика у овој предизборној кампањи слична је Трамповој, и његове теме су страх од илегалне миграције, тероризма, глобализације. Хофер је и рекао да су избори у САД доказ да, када се народ запостави, он се супротставља елитама…“ „Очигледно је да се тај процес побуне против елита — свих елита, у политици, у медијима, у бизнису — збива на један ланчани начин“, надовезује се Мирослав Стојановић. „У овом тренутку је читав неолиберални систем у кризи, и он више не успева да функционише на начин на који је функционисао од пада Берлинског зида до сада“.

    Шта је то што Хофера чини противним досадашњем, (нео)либералном поретку? „Хофер је против илегалних миграција (прошле године у Аустрију је стигло 120.000 миграната, више од Немачке у односу на број становника), критиковао је и Ангелу Меркел због политике отворених врата илегалним мигрантима. Он је против исламског фундаментализма, против уласка Турске у ЕУ, залаже се за реформисану ЕУ, за повратак суверенистичкој политици, залаже се и за прикључење Аустрије Вишеградској групи, противи се санкцијама Русији…“, наводи Митић.

    „Хофер не жели да разбија ЕУ, али очигледно жели другачији распоред снага унутар ње“, напомиње Мирослав Стојановић. „Он је већ предложио да се формира савез источних и јужних земаља који би представљао противтежу немачкој премоћи унутар ЕУ. И ту ће вероватно, победи ли Хофер, долазити до варничења са Ангелом Меркел“.

    У том смислу, нарочито се интересантом чине најаве прикључења Аустрије Вишеградској групи коју (тренутно) чине Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка. „Вишеградска група је прошле године, захваљујући мигрантској кризи, успела да покаже да је најкомпактнији блок унутар ЕУ, задржавши поприлично ригидан став у односу на бриселски мејнстрим и политику отворених врата Ангеле Меркел. Хофер у прикључењу Аустрије Вишеградској четворци види шансу и да ојача улогу саме Аустрије, која сама не може ни против Немачке, ни против Француске, против Бенелукса… Њој су потребни савезници, које виде управо у Вишеградској четворци“, каже Александар Митић.

    Додатну главобољу немачкој канцеларки Ангели Меркел, која је најавила да ће се на изборима следеће јесени кандидовати и за четврти мандат, представља прошлонедељни резултат избора председничког кандидата француске Републиканске партије. Победио је Франсоа Фијон, што значи да ће се у другом кругу избора за председника Француске, следећег пролећа, по свој прилици суочити два кандидата који се залажу за сарадњу с Русијом уместо сукоба и санкција, Фијон и предводница Националног фронта Марин ле Пен. Шта ће то значити за односе на европском континенту, како ће на то реаговати Ангела Меркел?

    „Москва је сигурно задовољна што је у Републиканској партији победио Фијон, а не Алан Жипе, који је био доста критичан према Русији“, сматра Митић. „Он је санкције према Русији назвао апсурдним, сматра да су санкције и дефинитивно пропале, али и да је Русија неизоставни део европске безбедности, да јој није претња и да без Русије нема решења ни за једно безбедносно питање, од Сирије до Украјине. Он тражи дијалог са Москвом, и то без чекања на сагласност из Вашингтона. Победа Фијона или Ле Пенове значиће да ће Меркелова и они који се залажу за санкције имати јако пуно проблема да очувају кохезију. Уз евентуалну Хоферову победу, чињеница је да се круни тај фронт који се залаже за санкције Руској Федерацији. До сада су Меркелова и Оланд успевали да ућуткају гласове који су се противили наставку санкција, али, уколико уместо Оланда на власт дођу Фијон или Ле Пенова, Ангела Меркел остаће скоро потпуно усамљена“.

    „У Европи се све више увиђа да је тактика антируске хистерије губитничка“, каже Мирослав Стојановић. „Због тога ће и Ангела Меркел, улазећи у изборну кампању, водити рачуна да не инсистира превише на томе, и због притиска великих компанија које сарађују с Русијом а које су на губитку, и због притиска јавности, и због тога што она више нема снаге у оквиру Европске уније да дисциплинује остале њене чланице“, прогнозира саговорник „Спутњика“, напомињући да „и избор новог председника Немачке представља одређену врсту поруке, Франк-Валтер Штајнмајер одавно се, условно говорећи, сматра за човека Кремља“.

    А референдум о уставним променама у Италији, који се такође одржава у недељу 4. децембра, читаву ову неизвесност око будућих политичких токова у Европској унији чини још и драматично већом. „Све анкете говоре да ће Матео Ренци изгубити“, каже Александар Митић, указујући да је актуелни премијер „кључну грешку начинио када је референдум о уставним променама претворио у референдум за или против њега самог… Ренци је добио подршку од Меркелове, од Обаме, од Европске комисије… Тиме је добио имиџ кандидата финансијских елита и институција, и то би могло да изазове ефекат супротан од прижељкиваног, помажући управо покрете који су антиелитистички“.

    Кључни пак значај евентуалног Ренцијевог пораза на референдуму састоји се у могућности коју отвара за расписивање ванредних избора у Италији и за долазак на власт антисистемског Покрета 5 звездица комичара Бепеа Гриља који се залаже за излазак Италије из зоне евра, па отуда и цитирана забринутост коментатора немачког „Шпигла“ због „тамних облака који се скупљају на хоризонту европске будућности“…

    С тим у вези је и кључно питање: како ће за годину дана изгледати Европска унија? Закључује Александар Митић: „Сасвим је очигледно да постоји читав низ питања око којих чланице ЕУ више не могу да се сложе. Еврозона је у озбиљној кризи и постоји велика могућност да се распадне. Заједничке политике ЕУ све су слабије, све су различитија виђења и спољне и одбрамбене политике, да и не говоримо о мигрантској кризи и погледима на идеју све дубље интеграције унутар ЕУ. Приметно је и да етаблиране партије у своје програме кооптирају све више елемената из програма такозваних популистичких партија, што ће сасвим сигурно имати ефекта и на даље функционисање ЕУ, јер сваки од тих покрета жели да се заустави даља централизација ЕУ и да се ограничи бриселска администрација. То ће, најзад, имати (негативног) ефекта и на даља проширења ЕУ“.

    Тагови:
    Нови спутњик поредак, интервју, Мирослав Стојановић, Александар Митић, Аустрија, Италија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога