Београд+ 11°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    Нови Спутњик поредак

    Дворске игре у Белој кући: Да ли је мочвара потопила Трампа?

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    Руско-амерички односи (7)
    52994280

    Доналд Трамп обећавао је да ће прекинути политику америчког интервенционизма, а пре недељу дана напао је Сирију. Обећавао је да неће рушити режиме по свету, а сад говори да Башар ел Асад мора да оде. Говорио је да је НАТО застарео, а сад каже да више није застарео. Шта му се то догодило?

    Зашто је почео да се претвара у Хилари Клинтон, на радост свих јастребова америчког интервенционизма, озлоглашених неоконзервативаца и њихових либералних парњака из Демократске партије? Шта се то дешава унутар Беле куће, и да ли је Доналда Трампа потопила „дубока држава“ досадашњег естаблишмента, она мочвара коју је обећавао да ће да исуши?

    О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили председник „Ист—вест бриџа“ Јован Ковачић и политиколог Александар Павић.

    Пре само две недеље, представници вашингтонске администрације поручили су — у складу с Трамповим предизборним и постизборним обећањима да се неће мешати у унутрашња питања суверених држава — да ће о будућности сиријског председника Башара ел Асада одлучивати сиријски народ. Уследио је, међутим, онај чудни напад хемијским оружјем у провинцији Идлиб, па је из Националног савета за безбедност уклоњен Стивен Бенон, главни Трампов стратег и идеолог борбе против тамошњег естаблишмента, да би следећег дана уследио амерички напад на Сирију пропраћен порукама да Асад ипак мора да оде. А на све то надовезала се и одлука о пријему Црне Горе у НАТО, као директан прст у око Русији, уз поруку да западни војни пакт није застарео иако је сам Трамп донедавно говорио да јесте. Шта се то догодило, да ли се Доналд Трамп нагло претворио у своју супротност, или је реч о тактичком узмицању пред досадашњим вашингтонским естаблишментом?

    „Трамп се суочио с много већим отпором досадашње елите него што је очекивао“, каже Јован Ковачић. „Боравио сам недавно у Вашингтону и разговарао с његовим сарадницима, који су врло отворено рекли да је њихова битка против мочваре много тежа него што су рачунали да ће бити“.

    Напад на Сирију био је Трампова велика грешка, оцењује наш саговорник, указујући, међутим, да после овог сиријског заоштравања односа с Русијом, Трамп „има оправдање, чак и пред онима који су га оптуживали да је превише благ према Русији. Сад може да им каже: видите да нисам“, а то би у перспективи чак могло и да му олакша поправљање односа с Русијом.

    Неки извештаји у америчким медијима говоре да саветник за националну безбедност који је заменио Мајкла Флина, Х. Р. Макмастер, манипулише обавештајним извештајима из Сирије које подноси Трампу како би Америку увукао дубље у рат. Наводно, Макмастер у сарадњи с бившим директором ЦИА Дејвидом Петреусом има спреман план за инвазију Сирије у којој би, како пише „Блумберг“, учествовало између десет и педесет хиљада америчких војника.

    „Трамп је ослоњен на људе који му пружају информације, дакле, на обавештајне службе. А кључна ствар учињена је уклањањем Мајкла Флина с места саветника за националну безбедност“, коментарише Александар Павић. „Уместо Флина, његов филтер за обавештајне информације и процене сада је Макмастер, који је познат као интервенциониста и јастреб“.

    „Трамп је сад потпуно упао у мочвару, окружен је људима мочваре. Флин је одстрањен, Стивен Бенон маргинализован, и он сад нема на кога да се ослони… Такозвана ’дубока држава‘ сада је дошла у ситуацију да може да манипулише њиме, и то је оно што је страшно опасно“, сматра Павић.

    „Тешко је предвидети (да ли ће доћи до интервенције у Сирији). Проблем је у томе што Трамп није сменио припаднике досадашњег естаблишмента“, наводи Јован Ковачић.

    Колики је значај Беноновог удаљавања из Националног савета за безбедност? „Њујорк магазин“, позивајући се на два извора блиска самом Бенону, тврди да се он противио удару на Сирију, зато што није у складу с доктрином „Америка на првом месту“…

    „Постоје и информације да се Бенон противи копненој интервенцији у Сирији. Где има дима, има и ватре“, каже Павић. „Проблем је, међутим, што његовог утицаја сада нема. Као што нигде нема ни Стивена Милера, још једног Трамповог саветника који је такође, као и Бенон, националиста и противник глобализма“.

    „Вашингтон пост“ и „Политико“ наводе да је Бенонов одлазак из Националног савета за безбедност дело Х. Р. Макмастера, а није неважан ни податак да је Сузан Рајс, Обамина саветница за националну безбедност, претходно јавно позивала Макмастера да уклони Бенона из савета. Недавно је, иначе, управо она разоткривена као одговорна за прислушкивање Трампа уочи и након председничких избора. Да ли је удаљавање Бенона из савета ударац оног естаблишмента који све време ради против Трампа?

    „Структура која је владала Америком у протеклих педесетак година, без обзира на то да ли су на власти демократе или републиканци, Трамповим доласком је скрајнута“, објашњава Ковачић. „Али видимо да се они не предају, и да на све начине настоје да задрже свој утицај, и кроз медије, и кроз Конгрес, и кроз обавештајне службе… Тако да се Бенонов одлазак из Савета за националну безбедност дефинитивно може схватити као њихова освета“.

    Да ли ће Бенон, после одласка из Савета за националну безбедност, отићи и из Беле куће? Важније од тога, шта би то значило за агенду захваљујући којој је Трамп победио на изборима и донео наду да ће Америка бити другачија него што је била у протеклих, барем, четврт века? Трамп је ових дана, на питање „Њујорк поста“ да ли и даље верује Бенону, рекао „свиђа ми се Стив“, али је у наставку одговора умањио Бенонов допринос у његовој победи на изборима…

    „Бенонов одлазак из Беле куће представљао би јасан пораз агенде с којом је Трамп дошао на власт“, уверен је Александар Павић.

    Ипак, он не верује да је већ сада битка до краја изгубљена: „Дмитриј Песков, портпарол Владимира Путина, рекао је да је председник Русије свестан да процес формирања администрације у Вашингтону и спољне политике коју ће она водити још није завршен, и да има стрпљења да сачека да види како ће се ови процеси окончати. Мислим да је то јако добра тактика. Треба критиковати Макмастера и њему сличне, а Трампа у извесном смислу чак и поштедети, јер у супротном се унапред спаљују сви мостови. Управо тиме би, у ствари, ’дубокој држави‘ било омогућено да победи“.

    Сличан закључак доноси и Јован Ковачић: „Још је рано за констатацију да је Трамп и дефинитивно потопљен. Он још има барем четири године пред собом. Могуће је да за годину дана видимо промену која ће ипак бити по вољи и Русији и Кини. То јесте смео начин размишљања, али он још није у домену немогућег. Можда јесте у овом тренутку, али у року од годину дана много тога може да се промени“.

     

    Тема:
    Руско-амерички односи (7)
    Тагови:
    Нови спутњик поредак, Бела кућа, Јован Ковачић, Доналд Трамп, Александар Павић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога