Слушајте Sputnik

    Спасавање ЕУ — рецепт за пропаст

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1342
    Пратите нас

    Победу Емануела Макрона на председничким изборима у Француској Европска унија и сви еврофили поздравили су с великим олакшањем и пропратним одушевљењем. Сасвим разумљиво: Макрон се током кампање залагао за јачање Европске уније, за јачање њене француско-немачке осовине и још већу интеграцију уместо дезинтеграције.

    Тако да се сада, после Макронове победе и очекиване победе Ангеле Меркел на парламентарним изборима у Немачкој ове јесени, поставља питање да ли ће Емануел Макрон и Ангела Меркел спасити Европску унију и претворити је, макар у једном њеном делу, у европску супердржаву? Или ће пак покушај стварања Европске уније у две брзине, у интегрисанији и мање интегрисани део, довести до њеног распада, као што је у интервјуу немачком „Велту“ овог петка предвидео пољски шеф дипломатије Витолд Вишковски?

    У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима говорили др Слободан Јанковић, сарадник Института за међународну политику и привреду, и новинар из Лондона Синиша Љепојевић, аутор књиге „ЕУ против Европе: Успон и пад ЕУ пројекта“.

    „Европска унија је погрешно замишљен пројекат који, једноставно, не функционише. И то је свима јасно“, оцењује Синиша Љепојевић. „ЕУ је у великом хаосу, и манипулацијама као што је избор Макрона у Француској она само купује време. А проблеми се не решавају, него, напротив, постају све већи“.

    Што се садашњег функционисања ЕУ тиче, надовезује се Слободан Јанковић, „она већ у јуну треба да положи тест, јер је наложила Мађарској и Пољској да до тада почну да учествују у програму пресељења миграната који су регистровани у Грчкој и Италији“.

    С тим у вези, и Мађарској и Пољској припрећено је активацијом Члана 7, то јест губљењем права гласа у случају да одбију да се повинују налозима Брисела, што је одлука за коју је неопходан пристанак свих осталих чланица ЕУ.

    „Две земље су директно под претњом“, указује Слободан Јанковић. „Зашто би Пољаци гласали да Мађарска изгуби право гласа, јер би тиме гласали и против себе у идућој инстанци… А чак и да укину Мађарској право гласа, шта ће она урадити? Зар ико мисли да ће она у том случају променити своју политику и решити да прими део миграната? То се неће десити“.

    „Претње чланицама Уније говоре о великој паници која тамо постоји, о потпуном одсуству идеја и било каквог ауторитета“, коментарише Синиша Љепојевић.

    С друге стране, у сасвим другачијим, много позитивнијим тоновима протекао је састанак Емануела Макрона и Ангеле Меркел прошлог понедељка. Они су најавили да ће направити план за дубљу интеграцију Европске уније, после састанка говорили су о њеној историјској реконструкцији, о стварању ЕУ која ће бити отпорна на кризе уместо да је у перманентној кризи…

    „У наредних пет до десет година свакако следи преформатирање Европске уније. О томе се говори већ дуже време, говорио је о томе и Франсоа Оланд пре Макрона“, подсећа Јанковић. „У понедељак је речено да следи темељна промена уговора на којима је заснована Европска унија. То, вероватно, значи да неће све земље, садашње чланице ЕУ, ући у састав те европске федерације, а пре свега се то односи на оне чланице које нису у зони евра“.

    Како ће бити спроведена најављена промена оснивачких уговора ЕУ, која би пружила законску основу за дубљу интеграцију која би подразумевала и заједничко министарство финансија и буџет, како се најављује — референдумом у државама-чланицама, или ће то бити избегнуто, да се не би поновила 2005. година, када су Французи на референдуму одбацили Устав Европске уније, да би он потом ипак био усвојен под другим именом — Лисабонски споразум — али без изјашњавања народа?

    „ЕУ одавно болује од дефицита демократије. Она ће покушати да пронађе формуле којима би се избегли референдуми“, предвиђа Синиша Љепојевић, указујући, међутим, на проблем Немачке: „Уставни суд те земље је, после прихватања Лисабонског споразума, рекао да свака нова промена мора да подразумева референдум у Немачкој“.

    Због израженог страха Немаца да би дубља интеграција значила да ће они бити приморани да плаћају туђе дугове, велико је питање какав би био резултат таквог евентуалног референдума. Управо из тог разлога се и Волфганг Шојбле, немачки министар финансија, противи дубљој интеграцији, а и сам Макрон признаје да је најпре потребно поправити француску економију, и то реформама тржишта рада какве захтевају велике компаније, што у основи значи даље смањивање права и примања запослених. Да ли то значи да је оптимистички план о дубљој ЕУ интеграцији мртворођенче и пре него што је настао?

    „Многе чланице ЕУ неће моћи економски да поднесу ту нову европску федерацију. Основни проблем је: шта са Француском? Јер, Макрон није решење, он не нуди решење него још већу кризу, и економску и социјалну“, објашњава Слободан Јанковић, указујући на могућност да ће Француску потресати озбиљни улични протести и нереди у случају покушаја спровођења оваквих реформи какве су најављене.

    У хипотетичкој ситуацији да Француска ипак спроведе све реформе, и да се онда Берлин и Париз договоре, и да тај договор буде усвојен, ствара се ЕУ у макар две брзине, интегрисаније језгро и мање интегрисана периферија. Пољски министар иностраних послова Витолд Вишковски у интервјуу немачком „Велту“ упозорио да ће се у том случају Европска унија распасти. Да ли то значи да је рецепт за спас Европске уније, заправо, рецепт за њену пропаст?

    „Пољски министар је ту потпуно у праву“, оцењује Синиша Љепојевић, и закључује: „Просто је невероватно да таква идеја уопште и постоји. Каква би то била федерација? Земље с југа Европе биле би у једној групи, Источна Европа у другој групи, Балкан би можда био нека подгрупа, око Немачке би био некакав центар са земљама Бенелукса и Аустријом… Како ће то да функционише? Ту јесте проблем и Француска, јер Немци желе да она буде у јужној групи, а Француска то неће, већ жели да буде с Немачком… Толико је различитих интереса да је тешко да се постигне било какав консензус без велике силе, које више нема… Све те идеје толико су удаљене од стварности, да је тешко видети како би оне могле да буду реализоване“.

    Тагови:
    ЕУ, Синиша Љепојевић, Слободан Јанковић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога