Слушајте Sputnik
    Нови Спутњик поредак

    Зашто су Путин и Трамп разговарали два и по сата

    Нови Спутњик поредак с Николом Врзићем
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    0 452

    У Хамбургу у Немачкој у петак су се први пут, после вишемесечног нестрпљивог ишчекивања читавог света, састали Владимир Путин и Доналд Трамп. Био је то вероватно најважнији, премда не и једини важан догађај на самиту Г20, најинтригантнијем политичком скупу године који је у петак и суботу одржан уз председавање немачке канцеларке Ангеле Меркел.

    Чија је очекивања испунио Путинов и Трампов састанак који је трајао два сата дуже него што је планирано? Како је шеф Стејт департмента Рекс Тилерсон описао однос двојице председника, и како су на то реаговали амерички медији главног тока, неформални портпароли тамошњег естаблишмента?

    О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали Слободан Јанковић из Центра за конзервативне студије и дописник „Политике“ из Немачке Ненад Радичевић.

    „Њујорк тајмс“ је уочи састанка двојице председника писао да је главна брига — разјашњења ради, мисли се на главну бригу вашингтонског естаблишмента — да ће Трамп и Путин успоставити добар лични однос. Цитиран је и Мајкл Макфол, бивши амерички амбасадор у Москви, који је рекао: „Не желимо да изађу с поруком: ми смо пријатељи, непријатељи су дубока држава и медији“.

    Насупрот томе, уочи састанка с Путином, Трамп је преко Твитера такорећи пркосно поручио да се радује сусретима „са светским лидерима, укључујући и састанак с Владимиром Путином… „Медији лажних вести никада о мени неће истинито извештавати, али кога је брига!“.

    А онда је свет обишао снимак првог руковања двојице председника на коме су они деловали прилично расположено и малтене опуштено. Трамп је Путина готово другарски потапшао по руци и по леђима, на почетку састанка је — на ужас вашингтонског естаблишмента — рекао и да му је част што разговара са својим руским колегом, коме је успео и да захвали на руском, да би дан касније њихов састанак описао као „изванредан“.

    „Трамп покушава да испуни своје предизборно обећање о обнављању сарадње с Русијом“, коментарише Ненад Радичевић. „С друге стране, међутим, он је сасвим свестан државног апарата у Америци који своју спољну политику, нарочито у последњих неколико година, заснива на јаком антируском ставу по коме ништа што долази из Русије не може да буде позитивно. Због тога, као и због америчких медија који су део тамошњег естаблишмента, јако је тешко Русију преко ноћи претворити у могућег партнера“.

    С тим у вези, оштре речи које је Трамп упутио Русији уочи самита Спутњиков саговорник тумачи као „димну завесу америчком естаблишменту“. „Иако је формално најмоћнији човек у Америци, због притиска коме је изложен он је принуђен да тактизира“, сматра Радичевић.

    Управо због тих притисака, надовезује се Слободан Јанковић, током ове и наредне године Трамп неће моћи да промени америчку спољну политику. „До сада он није успео да се избори са системом и да наметне промену. Озбиљна промена ће моћи да се догоди само ако он успе да преживи свој први председнички мандат и обезбеди други“.

    Иако је најпре било најављивано да ће се Путин и Трамп састати само неформално — Трампу су то наводно препоручивали и најближи сарадници, Путин сличних проблема нема — организован је формални билатерални састанак, који је чак потрајао читава два сата дуже него што је било предвиђено.

    „Многи детаљи говоре да је Трамп заиста желео да направи добар контакт с Путином и да избегне притиске сопствене администрације“, коментарише Ненад Радичевић. „О томе сведочи и чињеница да је он инсистирао да на састанку буде присутно што мање његових сарадника; тамо су била само двојица председника, њихови шефови дипломатије Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон, и двојица преводилаца. Иако је уобичајено да присуствују оваквим састанцима, испред затворених врата остали су и саветник за националну безбедност Х. Р. Макмастер, и његова главна саветница за Русију Фиона Хил, која је иначе веома критична према Русији и председнику Путину. Амерички медији најављивали су да ће она присуствовати састанку, управо да би Трамп тиме демонстрирао како није попустљив према Русији“.

    Говорећи о очекивањима од састанка двојице председника, пре неколико дана, у интервјуу за лист „Известија“, заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков деловао је као реални песимиста. Рекао је да „веома озбиљни и утицајни кругови“ у САД спречавају Трампа да поправи односе с Русијом, али и да, поврх тога, међу двема суперсилама постоје „веома озбиљне, фундаменталне разлике“ о међународним питањима, међу којима је истакао Сирију, као и разлике у питању „стратешке стабилности“. Значи ли то да је некакво озбиљније приближавање САД и Русије, практично, немогуће, јер су им интереси непомирљиво супротстављени?

    „Сирија овде није споменута случајно“, објашњава Слободан Јанковић. „Лоби унутар САД који се залаже за наставак рата у Сирији, који се противи договору с Русијом у вези са Сиријом, противи се и свим ширим договорима између САД и Русије“.

    И баш зато треба истаћи значај договора о примирју на југозападу Сирије, који је постигнут на састанку Владимира Путина и Доналда Трампа, а који, посматран из овог угла, има много већу симболичку вредност него што се то можда чини на први поглед.

    У сваком случају, закључује Јанковић, „јесу супротстављени интереси лобија који управљају Америком и политике коју воде Русија и Кина, али интереси саме Америке, као државе, и Русије супротстављени су много мање“.

    А то би требало да значи да је умиривање тензија међу двема силама, изазвано агресивном америчком тежњом за тоталном доминацијом, ипак замисливо. Препреке за деескалацију напетости — оличене пре свега у вашингтонском естаблишменту, тој америчкој дубокој држави — јесу огромне и често се чине непремостивим, али један од важних предуслова да се то ипак догоди изгледа да је у петак испуњен.

    Према сведочењу Рекса Тилерсона, наиме, Путин и Трамп су се „повезали веома брзо“ и створена је „позитивна хемија“ међу њима. „Толико су се унели у разговор“, испричао је новинарима, да није успела да их омете ни Трампова супруга Меланија, која је у једном моменту ушла у просторију. „Наставили смо да причамо још читав сат после тога. Ниједан од њих није желео да стане“.

    И то је, вероватно, и највећи домет дуго ишчекиваног састанка који је одржан у петак у Хамбургу. Више него довољно за задовољство и опрезни оптимизам у погледу будућности, тим пре што су амерички медији главног тока и ватрени заговорници непопустљиве америчке хегемоније, као што је портал „Политико“, на пример, после два и по сата разговора иза затворених врата незадовољно констатовали да је „Трамп уручио Путину импресивну победу“…

    Тагови:
    Самит Г20, Доналд Трамп, Владимир Путин
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога