Слушајте Sputnik
    Спутњик интервју

    Вечера код Могеринијеве — кување жабе на Балкану (видео)

    Спутњик интервју
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    1333

    Стабилизација региона не би смела да иде на рачун Србије и Срба, а двоструки аршини и манир Брисела да је једнима све дозвољено, као што су Хрватска и Приштина, док се другима постављају услови разлог је што популарност ЕУ у Србији пада.

    Европска унија не би смела да допусти да поједине државе Западног Балкана имају привилегију или протекцију коју својим демократским капацитетом не заслужују, поручила је Наташа Драгојловић из Националног конвента о ЕУ пред радну вечеру лидера региона код високе представнице Федерике Могерини. Она очекује да ћемо након тих разговора добити „упутства и предвидљивију ситуацију“ у смислу тога шта земље Западног Балкана треба да ураде за брже кретање ка ЕУ, а шта Брисел.

    Драгојловићева сматра да процес евроинтеграција није у запећку, али да резултати изостају, и са једне и са друге стране.

    „Стагнирамо у многим областима упркос томе што се поглавља отварају, неке ствари се крећу, али реално стање је такво да подршка грађана балканских држава Европској унији пада, а све кризе у ЕУ остављају последице и по свакодневни живот људи на овим просторима“, оценила је она, сложивши се да су двоструки аршини главни разлог за пад евроентузијазма грађана Србије. Каже, студенти је питају како је могуће да се у Хрватској, која је чланица ЕУ, ломе ћириличне табле, а за Србију нема ЗСО.

    Посланица Скупштине Србије Санда Рашковић Ивић подсећа да Хрватска промовише „усташтво са људским ликом, нацифашистичку идеологију, а ЕУ не реагује — а требало би“. Уверена је да ЕУ не жели да понуди конструктивна решења земљама бивше Југославије које су остале ван ЕУ, јер да је било политичке воље то је већ могло да се уради. Вечера код Могеринијеве је, по њеном мишљењу, средство да се земље Западног Балкана држе у покорности и ишчекивању.

    „Пре свега се ту ради о Србији и о српском елементу у другим земљама: у БиХ где је РС ’реметилачки фактор‘ унитаризацији БиХ. И наравно Србија, која би на крају баладе требало да призна Косово, можда не експлицитно али имплицитно, као независну државу и да успостави са њим добросуседске односе, што је за мене мало шизофрено. Јер не можете успоставити те односе са самим собом, то се лечи. Што се тиче отварања поглавља, па више је отворено тзв. граничних прелаза на административној линији са КиМ него поглавља“, примећује Санда Рашковић Ивић.

    По мишљењу Наташе Драгојловић, ЕУ има трансформативну моћ, а од самих држава зависи хоће ли испоштовати оно што су захтеви, принципи и стандарди. Признаје, међутим, да су за државе Западног Балкана, поред копенхашких критеријума, уведени додатни захтеви за чланство: сарадња са Хашким трибуналом и регионална сарадња.

    „И ми сада имамо поново иницијативе као што су биле тридесетих година за балканску конфедерацију, балканске конференције. Одатле и ова вечера са Федериком Могерини. Поново се враћа крилатица Риге од Фере — Балкан балканским народима — јер овај простор је врло често геополитички на маргини и касни у модернизацијским трендовима, а уместо да искористимо утицај великих сила да своје друштво модернизујемо, стабилизујемо и даље развијамо, ми то често разумемо као поданички однос“, наводи наша саговорница.

    На питање да ли је жеља Брисела да се више ангажује на Балкану заправо мотивисана страхом од јачања руског утицаја, Рашковић Ивићева каже да је тај страх присутан у ЕУ, али још више у САД:

    „Имала сам прилику да се сусретнем са људима у америчкој амбасади који се баве Русијом, јер је то била главна тема 2016. И њихов је страх од руског утицаја овде на Балкану уопште, а поготово у Србији, параноичан“.

    Што се тиче европских стандарда, Рашковић Ивићева каже: „Дође вам хладно око срца јер се чак и у ЕУ провлачи то да ће бити земаља првог, другог, петог реда. Где смо то ми и хоћемо ли, ако и будемо примљени, бити последња рупа на свирали или једна полуколонија у оквиру те велике државе? А и сада се ЕУ према Србији понаша врло често у том колонизаторском смислу“.

    На питање да ли су демократски стандарди ЕУ кад су у прибалтичким земљама угрожена права рускојезичног становништва или кад Доналд Туск и Јоханес Хан саветују Иванова да додели мандат Заеву, упркос „тиранској платформи“, Наташа Драгојловић каже да, уколико се крше права националних мањина, то свакако нису ЕУ стандарди, и додаје да је таква ситуација и у Хрватској.

    „Што се тиче наметања политичких лидера, мешања у изборне процесе, народи на Балкану су кроз читаву историју имали прилику да осећају утицаје великих сила и укрштање њихових интереса на овом подручју“, подсећа Драгојловићева. Оцењује да је то што се у Македонији дешавало „невешто вођена криза, контролисани сукоби ниског интензитета“.

    „Питање је како и са којим капацитетом се ми постављамо у односу на такве утицаје. Замрзнути конфликти дефинитивно постоје на овом подручју. То су Македонија, Косово, БиХ. Замрзнути конфликти су забрањени уз помоћ међународног фактора и окончани неким споразумом — Кумановским, Бриселским, Дејтонским, који онда и контролишу међународне снаге. Замрзнути конфликт може да се одмрзне кад год, питање је какви су интереси свих актера који су одговорни за стабилности и безбедност овог простора“, објашњава она.

    Истиче да је за ЕУ ово подручје питање безбедности и стабилности.

    „За нас је ЕУ и економско и политичко питање, али ми смо за њу само питање безбедности. Она жели стабилност и безбедност на својим ободима, и сигурно је актер који овде не жели сукобе нити их подстиче“, наводи Драгојловићева.

    На питање да ли ЕУ покушава да ту стабилност оствари преко леђа Србије, јер се од Србије тражи испуњавање читавог списка услова, док се ћути на приче о „великој Албанији“, војсци Косова и на ослобађање Рамуша Харадинаја, Рашковић Ивићева истиче да су опет на сцени двоструки аршини.

    „Када човек гледа теоријски, ЕУ жели стабилност. Али та стабилност иде највише на конто Србије и српског елемента у осталим бившим југословенским републикама“, оцењује она и објашњава:

    „Што се тиче саме Србије, ако испуњавате све из Поглавља 35, ако потписујете Бриселски споразум, ако дајете државни позивни број Косову, ако се отима имовина као што је Телеком, који је сад под патронатом Приштине, а не Београда, онда сте добри и све је у реду. Али с друге стране можете да затварате медије, да људе који су без школе стављате на висока места, да људе који су под криминалном хипотеком такође стављате на висока места у јавним предузећима и неким другим организацијама, и на то ће ЕУ остати глува и слепа док год испуњавате оно што се од вас тражи а што је у том тренутку њен интерес“.

    Према речима Санде Рашковић Ивић, много пута смо били сведоци да европске вредности демократије, правде, владавине права падају на испиту пред интересима.

    „Сад је интерес нешто друго, и он се врло често скрива иза те магичне речи — стабилност. А онда ви видите да се ту не ради о стабилности, него о могућности да неку одређену територију контролише, да ту убаците своје бизнисмене да они користе руднике, пољопривредно земљиште. И тако видите један колонизаторски аспект који се крије иза те приче о стабилности. Па свако нормалан хоће да живи у стабилној земљи и нико неће рат, поготову не неко ко се сећа како су изгледали ратови“, закључује наша саговорница.

    Тагови:
    Наташа Драгојловић, Санда Рашковић Ивић, Федерика Могерини
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога