Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Нуклеарни реактор

    Шта доноси споразум о сарадњи Србије и Росатома (видео)

    CC BY-SA 4.0 / Tiia Monto
    Свет са Спутњиком
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    1241

    Нуклеарни објекти Србије очекују да ће недавно потписани споразум Владе Србије и руске корпорације Росатом обезбедити подршку овом српском јавном предузећу у обуци кадрова и новој опреми, као и у складиштењу течног радиоактивног отпада.

    Први човек Нуклеарних објеката Србије (НОС) Далибор Арбутина, гостујући у емисији „Спутњик интервју“, прецизира да споразум који је потписан половином маја подразумева размену кадрова, информација, искустава, а посебно су издвојене као перспективне области медицина и пољопривреда. Арбутина подсећа да сарадња Србије и Русије у области мирног атома већ дуго траје.

    „Ових дана је Институт за нуклеарне науке Винча прославио 70 година рада. Сам почетак рада је управо везан за истраживачке реакторе који се сада налазе у НОС-у, а некада су се налазили у Институту за нуклеарне науке Винча. Оба реактора РА и РБ су руске производње и овде су монтирани уз помоћ руских научника. Када је одлучено да реактор РА иде у декомисију, одлучено је и да се ислужено нуклеарно гориво врати у земљу порекла, то јест у Русију. То је урађено 2010. уз помоћ Међународне агенције за атомску енергију чије су чланице и Србија и Русија. Влада Руске Федерације нам је дала велику финансијску помоћ, а и велику техничку помоћ и помоћ у искуству, пошто су руски инжењери били на терену када смо радили препакивање ислуженог нуклеарног горива и сам транспорт у Руску Федерацију“, наводи Арбутина. 

    У јавном предузећу се, истиче он, користи руска опрема, као и руско знање јер су наши стручњаци ишли тамо на обуку. Сам споразум између Росатома и Владе Србије предвиђа и школовање кадрова, што је, каже, била једна од наших молби.

    Кад је реч о предстојећим задацима за НОС, наш саговорник истиче да је то пре свега да се рашчисти застарела технологија, а од Русије се очекује помоћ у решавању проблема трајног складиштења течног нуклеарног отпада.

    „Имамо доста течног отпада и очекујемо од њих велику помоћ у томе. То су компликоване и сложене процедуре, софистицирана технологија у области управљања отпадом“, објашњава он.

    Иако је, према речима Арбутине, радиоактивни отпад тренутно ускладиштен уз адекватне мере безбедности, план је да се изгради нови хангар по најсавременијим технологијама. 

    „То је велики пројекат. У наредних неколико година ће сав отпад из старих хангара бити пресложен у нови хангар са најсавременијом технологијом, са смањеном запремином, пошто ми имамо и постројење за прераду отпада“, каже саговорник Спутњика.

    Један од задатака за НОС је, према речима Арбутине, и да се ово предузеће укључи у иновације, због чега је и потребно школовање нових и усавршавање постојећих кадрова. „То препознајем као један од најважнијих циљева споразума са Росатомом, што би био пун погодак“, каже први човек НОС-а.

    Поводом недавно формиране Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања, Арбутина каже да је НОС спреман да експертски помогне у истрази. Како истиче, у НОС-у се чувају и документација и узорци земљишта са југа Србије, контаминираног баченим пројектилима са осиромашеним уранијумом.

    „Као једини државни оператер у Републици Србији поздрављамо одлуку Скупштине Србије да се спроведе истрага о последицама бомбардовања и у сваком тренутку стојимо на располагању скупштинској комисији. На сваки позив те комисије изаћи ћемо и на потребна мерења, и да потврдимо анализе, и све што се буде тражило од нас“, каже Арбутина.

    Он подсећа да су запослени Института Винча, од ког се 2009. издвојио НОС као посебно јавно предузеће, у време НАТО бомбардовања радили деконтаминацију терена на југу Србије.

    „Одрадили су максимално свој посао. Постоји документација, постоји и земљиште — слој који је скидан је донет и запакован на прописан начин у бурад по свим тадашњим технологијама и законима, тако да је то све безбедно одрађено. Та земља се чува у двадесет осам буради у хангарима“, прецизира Арбутина и додаје да део људи који су тада радили деконтаминацију и даље ради у НОС-у и да могу, ако буде потребе, да буду сведоци у истрази.

    На питање како му делују наводи који се могу чути у медијима да осиромашени уранијум и није толико опасан, Арбутина кратко примећује да је „све што је ван контроле опасно и то је свима јасно, а посебно када је реч о радиоактивним материјалима“.

    Слично:

    НАТО саопштио: Осиромашени уранијум није узрок здравствених ризика, то је научна чињеница
    Осиромашени уранијум: Србија по смртности од тумора прва у Европи
    Тагови:
    деконтаминација, Радиоактивни отпад, нуклеарно гориво, складиштење, споразум, Институт Винча, Нуклеарни објекти Србије, Далибор Арбутина, Русија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога