Београд+ 2°C
Ниш+ 3°C
Слушајте Sputnik
    Професор Дејан Јовић

    Милановић са Србима преко Моста прави владу

    © Фото: Професор Дејан Јовић
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 75

    Најизгледнија опција за владу Хрватске је да коалиција Мост направи споразум са коалицијом око СДП-а. Српски СДСС је направио озбиљан резултат и могуће је да ће бити склон наставку сарадње са СДП-ом. Избори су показали да је Хрватска поларизована, али и да постоји тренд плурализације.

    На јучерашњим парламентарним изборима у Хрватској две водеће партије ХДЗ и СДП, односно коалиције окупљене око њих, нису освојиле довољну већину за самостално формирање владе. Главно питање је ко ће успети да приволи коалицију Мост, трећу по снази групацију у хрватском Сабору, да са њима направи савез. И хоће ли Мост на то пристати? О томе ко ће формирати нову владу Хрватске, да ли ће у њој бити представника Срба и које су још важне поруке хрватских избора, разговарали смо са професором на Факултету политичких наука у Загребу Дејаном Јовићем.

    Успех коалиције Мост само је донекле изненађење, сматра професор Јовић, јер је врло убедљива већина грађана дала глас коалицијама око СДП-а и ХДЗ-а, па су избори показали велику идеолошку и симболичку поларизованост Хрватске, која се видела и на председничким изборима прошле године.

    „Сада је, као и на тих неколико претходних избора, дошло до појаве неке треће странке или протестних гласова. Досадашњи покушаји да се формира нека трећа партија нису дуго трајали. Међутим, појављивање трећих странака показује да у Хрватској постоје два паралелна тренда. Један је поменута поларизација на левицу и десницу, а други је тренд плурализације хрватске политике, где се тражи одмак од те биполарности и где се заправо појављује прилично велики број грађана који траже сасвим нову агенду. Та нова агенда би била одмакнута од идеолошке поларизације и нарочито одмакнута од националног питања и односа према деведесетим годинама“, тврди професор Јовић.

    Каква је могућа коалициона комбинаторика сада? Хоће ли и са киме Мост правити коалицију, или се може  десити да, ако превише затегну, дође до нових избора? Или је пак  вероватније да Мост добије место премијера, а да Милановић буде као Вучић после избора у Србији 2012, кад већа странка није имала премијера.

    — Све су опције отворене. Нови избори би били релативно непопуларни и онај ко би до њих довео не би нужно добро прошао на тим изборима. С друге стране, сада је коалиција Мост у таквој ситуацији да вероватно може остварити своје циљеве и то пре свега са коалицијом „Хрватска расте“ око СДП-а.

    Чини ми се да јучерашња изјава садашњег премијера Милановића иде у том смеру. Он је чак експлицитно рекао да у тој постизборној коалиционој комбинаторици не наступа са позиције вође него партнера.  У том смислу, мислим да је он чак отворен за све опције, па и за ову која би била слична са ранијим изборима у Србији.

    А могућност коалиције ХДЗ-а и СДП-а?

    — Велика коалиција између ХДЗ-а и СДП-а била би још непопуларнија и од нових избора и од решења о коме смо сада говорили. Та велика коалиција би потврдила оно што Мост говори, а то је да су ХДЗ и СДП сличне странке, које су на доста сличан начин управљале Хрватском. Што је једним делом било и тачно, јер је од 1992. практично до 2013. увек постојао неки велики национални циљ око којег су се те две стране могле договорити и успешно су елиминисале и маргинализовале било какву трећу партију.

    Тако да ми се чини да је најизгледнија опција да Мост направи неки споразум са једном од две коалиције, при чему ми делује да је у овом тренутку ближа њихова коалиција са СДП-ом. Наравно, тражиће релативно високу цену, не толико у смислу позиција колико у смислу стварних промена политике и промена климе у хрватској политици.  

    Постоји ли могућност неке врсте парламентарне кризе ако би председница Грабар Китаровић понудила мандат онима који су освојили већи број гласова без обзира да ли су сакупили довољну већину у Сабору, односно да мандате понуди првенствено ХДЗ-у и Карамарку?

    — Према хрватском Уставу, који је у том смислу доста јасан — мандатар постаје онај који има већину од укупног броја заступника у хрватском Сабору. Дакле, према Уставу гледано, таква ситуација би била спорна. С друге стране, питање је да ли би то дугорочно користило ХДЗ-у, јер ако након тога ХДЗ не може да састави владу, они би били виђени као неуспешна страна и поставило би се питање односа председника републике и парламентарне већине.

    Дакле, то би био доста споран и вероватно погрешан потез. Мислим да људи око председнице републике, и она сама, познају добро политичке односе у Хрватској и зачудио бих се да то направе.

    Срби у Влади? Три мандата су добили посланици Самосталне демократске српске странке. Да ли их видите у некој будућој влади, без обзира која коалиција је буде формирала, или их видите само у одређеној подели карата?

    — Пре свега би требало рећи да је СДСС постигао велики успех. Наиме, било је 11 кандидата за три места која представљају Србе у парламенту и сва три су добили кандидати СДСС-а. И то су добили прилично великим бројем гласова. На пример господин Милорад  Пуповац је добио нешто више од 14.000 гласова, што је више него што је просечно требало за један мандат, на пример ХДЗ-а.

    Према томе, то је важно за српску позицију у Хрватској због тога што стално постоји неки приговор да су ти мандати привилеговани и да је врло лако доћи до њих. Међутим, показује се заправо да је број гласова који су добила та тројица прилично велики.

    Мислим да је позиција СДСС-а прилично добра, али треба водити рачуна да се ту ради о укупно осам парламентарних мандата који припадају мањинама. Међу тим мањинама СДСС, односно српски заступници, увек су имали доминантну улогу и врло добро разумевање са осталих пет заступника других мањина. Они ће вероватно формирати заједнички став и будући да су до сад доста успешно сарађивали са СДП-ом, очекујем да ће бити склони наставку сарадње са њима.

    Посебно што је ХДЗ за време господина Карамарка давао изјаве које су биле доста проблематичне за било какву даљу коалицију. На пример, изјављивао је да је претходна коалиција ХДЗ-а са СДСС-ом за време премијера Санадера и госпође Косор била понижавајућа за ХДЗ.

    Изборни резултат странке бившег председника Ива Јосиповића је лош и неће имати представника у Сабору. Шта ће ово значити за његову даљу политичку каријеру?

    — Господин Иво Јосиповић је добио само 1.400 преференцијалних гласова, што је далеко испод очекивања њега самога и аналитичара у Хрватској политици. Искрено речено, чини ми се да је тиме његова политичка будућност доведена потпуно у питање.

    Који су основни разлози за такав његов резултат?

    — Мислим да је његов велики успех у политици био пре свега резултат подршке коју је имао на левици, а као што знате — онај ко оде из главних политичких странака, посебно ако оде у тако драматичним ситуацијама велике поларизираности и тесног изборног резултата, заправо, практично губи све. Чини ми се да је то био главни разлог, а друга ствар је његова слаба профилисаност кад се ради о политичком идентитету и о најважнијим питањима у Хрватској.

    Тагови:
    коалиције, комбинаторика, парламентарни избори, Коалиција Мост, СДП, ХДЗ, Дејан Јовић, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога