Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 015
    Пратите нас

    Жељко Рајнер, нови председник хрватског парламента, рекао је да ће тражити да се тој институцији врати назив Хрватски државни сабор, који је важио 1942. године у време НДХ. Денис Куљиш, познати хрватски новинар, за Спутњик каже да није тренутак за вођење симболичних политика и да је ово питање безначајно и за Хрватску и за Србију.

    Рајнерова идеја да хрватској Скупштини врати назив који је важио у доба Анте Павелића, хрватског поглавника и оснивача екстремног десничарског усташког покрета, нема подршку ХДЗ-а, каже Денис Куљиш за Спутњик.

    Према његовим речима, и сам лидер те партије Томислав Карамарко рекао је да је први пут чуо за намеру да Сабор промени име.

    „Ово није тренутак за вођење никаквих симболичних политика, јер нам предстоје крваве реформе, и у то треба уложити сваки атом енергије, а не расипати политичку енергију на споредна питања. То и није никакво питање — хоће ли се звати Хрватски сабор или Хрватски државни сабор. Неће тиме Хрватска бити ни мање ни више држава. Али, то су ипак неке фрустрације људи који су се дуго година осећали понижени и потиснути у комунистичком режиму, па они увек желе да воде неку симболичну политику“, каже Куљиш.

    Он подсећа и да је Хрватски сабор у свом имену имао реч „државни“ и 1997. године, захваљујући Фрањи Туђману, који је као историчар стално враћао неке од државних симбола из прошлости, па се, објашњава Куљиш, поиграо и са Хрватским државним сабором. Име Сабора промениле су, након Туђмана, социјалдемократе.

    „Чињеница је да Хрватска од 11. века није имала државу и први пут када је добила парадржаву, што је била НДХ, она је истакла да је тај Сабор као државни. Притом, он није имао никаква овлашћења јер је само једном био сазван и Павелић га је распустио рекавши да није потребан, и он је преузео одговорност за будућност хрватског народа. Према томе, Сабор у НДХ никада није ни деловао. Мислим да је то све скупа једно безначајно питање које не би требало потенцирати ни у Хрватској, ни у Србији“, наводи Куљиш.

    Анте Павелић био је тема још једног догађаја у Хрватској. У центру Загреба у понедељак су се сукобили припадници „Иницијативе против фашизма“ и учесници мисе задушнице Анти Павелићу.

    Споменик Фрањи Туђману у Вуковару
    © Tanjug / Сава Радовановић

    Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар за Спутњик каже да, иако наступ Жељка Рајнера и сукоб у Загребу делују као појединачни инциденти, доста јасно показују тренд којим ће хрватска политика ићи у наредном периоду. То, како каже, не треба да остави равнодушним ни српску заједницу у Хрватској, нити званични Београд.

    „Мислим да ће та екстремно десна политика, која врло мирише на проусташке тенденције, сада добити много више маха и простора у Хрватској и да се то свакако неће позитивно одразити на положај српске мањине који у Хрватској и иначе није нарочито добар“, објашњава Вукадиновић.

    Он напомиње да, без обзира на тренутно отопљавање односа Београда и Загреба, не треба гајити илузије да ће хрватско руководство и тамошњи политичари пропустити прилику да пооштре или поставе неке услове током процеса евроинтеграција Србије, и да на тај начин остваре неке своје претензије које имају у билатералним односима Србије и Хрватске.

    Тагови:
    Хрватски сабор, Фрањо Туђман, Загреб, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога