Београд+ 13°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Бранитељи Хрватске

    Мала је ово земља колики је он издајник

    © AFP 2017/ NIKOLA SOLIC
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    33207830

    Ову реченицу изговара Илија Чворовић у филму „Балкански шпијун“. Ову реченицу озбиљно је схватио нови хрватски министар бранитеља Мијо Црноја, који жели да попише све издајнике хрватске државе. Грађани су му одговорили самопријављивањем.

    Министар Црноја има намеру да се у свом мандату сасвим озбиљно позабавити прављењем спискова издајника Хрватске. Међутим, грађани су га предухитрили. Штедећи хрватској држави новац и малтретирање, уметнички колектив СКРОЗ позвао је грађане да се сами пријаве у онлајн-регистар.

    „Не волим тјеловјежбу“, написао је Синиша Зрна из Пуле, који се у регистар издајника пријавио под бројем 4.359, док се Васо Огризовић из Ријеке пријавио зато што је као дечак носио црвену пионирску мараму. Загрепчанка Ведрана Микулчић пријавила се зато што мисли да су хрватски, српски, босански и црногорски један језик, а Предраг Мраовић из Вргинмоста своју пријаву написао је у виду парафразе песме из филма „Ко то тамо пева“: „Издајник сам од малена, Од све муке песме певам, Волео бих мајко мила да све ово само сневам, да све ово само сневам, Јој ојој, јој ојој…“

    Од креирања спискова издајника до креирања сабирних логора, јако је кратак пут, каже редитељка Нора Крстуловић из колектива СКРОЗ. Она, као неко ко се бави позориштем, зазире од поређења балканске политичке сцене са театром апсурда јер, како каже, он као уметничка форма има хуманистичку поруку.

    „Бојим се да је ситуација у којој сви ми живимо на просторима бивше Југославије далеко од било какве хуманистичке поруке. Мислим да је прије у питању једна сулуда дистопија. Мислим да сватко треба почистити пред сопственим вратима и преузети одговорност. Неко је ипак за све те људе гласао, неко их је све довео на власт. Нико од политичара који се појављују са тим сулудим идејама нису узурпирали власт, него су до ње дошли захваљујући повјерењу неких грађана“, каже Нора Крстуловић.

    Новинар Денис Куљиш сматра да је прављење регистра издајника неодговорна флоскула једног министра из нове хрватске Владе. Иако је министар Црноја добио подршку од потпредседника хрватске Владе и председника ХДЗ-а Томислава Карамарка, ову иницијативу не треба сматрати владином политиком.

    „На флоскулу се одговара, наравно, шалама. Немогуће је на то друкчије одговорити, али то је ипак политички фолклор. То задире у битна питања, јер тај регистар је само један детаљ у програму који захтијевају бранитељи. Он је свеобухватнији, на то нико није обратио пажњу. Они имају низ захтјева“, каже Куљиш.

    Балкански новинари, поред проблема који их муче, а повезани су са притисцима на медије, имају и објективан проблем са извештавањем о догађајима који су незамисливи у развијеним демократским друштвима.

    Харипотерске изјаве балканских политичара нису реткост, али проблем новинара је како о њима писати са озбиљношћу и потребном дозом аналитичке озбиљности. Тако, на пример, када балкански политичари почну да састављају спискове, обично имамо проблем са надреалном ситуацијом.

    Спискови, каже Умберто Еко, најпознатији светски теоретичар спискова, настају из људске тежње да се хаотична разбацаност претвори у ред. Али када хрватски министар бранитеља, тек постављен на дужност, најави прављење списка, тачније регистра издајника хрватских националних интереса, човек испрва остане без текста. И у Србији су прављени слични спискови, али као плод приватне иницијативе, то никада није био државни пројекат.

     

    Тагови:
    регистар, издајници, Мијо Црноја, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога