Београд+ 12°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    Премијер Црне Горе Мило Ђукановић

    Може ли бити Црне Горе — без Мила?

    © AP Photo/ Risto Bozovic
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    42180200

    Очигледно је да Ђукановић иде сам на изборе и да не улаже пуно у кампању што значи да зна да ће сигурно победити или сигурно изгубити. За њега је ово очито игра у којој зна шта ће се десити, за разлику од нас који то још не знамо, мишљење је појединих аналитичара из Црне Горе.

    Да ли ће Мило Ђукановић и његова Демократска партија социјалиста (ДПС) на изборима у Црној Гори 16. октобра газити по танком леду, биће јасно за нешто више од месец дана. За сада је извесно да је Црна Гора добила опозицију због које ће се Ђукановић овога пута, ако ништа друго, добро ознојити, а разлог свакако постоји. Пре свега, Ђукановић на ове изборе иде самостално, то јест, уз ДПС први пут после 18 година неће стати Социјалдемократска партија (СДП) Ранка Кривокапића. Други, много већи проблем су му за сада озбиљне коалиције Кључ (ДЕМОС, СНП и ГП УРА) и „Демократски фронт“ (Нова српска демократија, Покрет за промјене, Социјалистичка народна партија Црне Горе и др.) У садашњом предизборној математици Ђукановић може да рачуна на гласове мањинских странака, пре свега албанских, и они су на „климавим“ ногама јер се опозиција на Косову противи демаркацији границе са Црном Гором, што Ђукановићу може да помрси конце.

    Ђукановић је изборну кампању већ започео, и то на Цетињу, са поруком да су ови избори једнако битни колико и референдум о самосталности Црне Горе из 2006. године. Овоме је додао и да су у помоћ опозицији помогли Руси, што по мишљењу неких од наших саговорника опозицији иде само у прилог, јер је већинско расположење међу грађанима окренуто — ка Русији. Полемика око НАТО-а, за дивно чудо, није у првим редовима опозиције, али је сасвим сигурно њихов „адут“, који ће потегнути у правом тренутку.

    Дакле, може ли Мило „пасти“ на овим изборима?

    Др Милош Бешић, професор на Факултету политичких наука и одличан познавалац политичких прилика у Црној Гори, у разговору за Спутњик истиче неколико ствари. Међу првима да ДПС није одустао од старе изборне реторике која се своди на то „ево опет, морамо да бранимо државу од оних који су 2006. хтели да нам узму државу, па ево ми сада морамо стално да бранимо самосталну Црну Гору“.

    Бешић каже да се сваки избори за ДПС од 2006. ослањају на три механизма: бранимо државу, ауторитет Мила Ђукановића и снажну инфраструктуру Ђукановићеве странке, која готово да се поистовећује са државом. У то име, Ђукановићу иде на руку понашање опозиције, које било против осамостаљења Црне Горе, али и добри односи дела опозиције са Русијом, у односу на Ђукановићеву прозападну политику. Међутим…

    „Овде има једна ствар, игра Запад—Русија. Русију овде, по истраживању јавног мњења, више грађана преферира као пријатеља него Америку. Но, такав случај није када је реч о Европској унији, где је подршка грађана отприлике уједначена. Сматрам да ће у кампањи ДПС-а оптуживати опозицију да је проруска, али нисам сигуран да таква конотација у јавном мњењу може да одигра своју улогу. Дакле, добро је имати, да тако кажем, западну идентификацију, али није добро имати антируску. То важи и за опозицију, али у обрнутом смеру. Верујем да ће нове политичке формације, и ако са старим лидерима, направити атмосферу на изборима која ће бити интересантнија него раније“, каже он.

    Наш саговорник верује да је рано доносити закључке — јер је кампања тек почела — да ли ће и колико Ђукановића опозиција „протрести“, или можда чак и победити.

    „Како сада ствари стоје, гледајући анкете и јавно мњење, тешко да то може да се деси, али је и сасвим извесно да ДПС не може имати већину сам. Лако може да се деси да потенцијални партнери остану без цензуса, а у тој ситуацији укупна сума ових других који су врло експлицитно против ДПС-а, теоријски, може да превагне. Да сумирам, нема сумње да је ДПС за сад најснажнија партија и да ће имати велику подршку, али може бити у великом проблему да састави апсолутну већину и обезбеди власт“, закључује он.

    За разлику од нашег претходног саговорника, Милан Миленковић, новинар-аналитичар и уредник Радија „2М“ каже да је свако, па и Мило — подложан паду, а да је само питање каква је воља господара и каква новчана сила стоји иза оних који излазе на изборе.

    „Очигледно је да Ђукановић иде сам на изборе и да не улаже пуно у кампању, што значи да зна да ће сигурно победити или сигурно изгубити. За њега је ово очито игра у којој зна шта ће се десити, за разлику од нас који то још не знамо“, каже он.

    Миленковић верује да НАТО није тема на којима ће се одлучивати избори, већ социјална питања. С друге стране, Ђукановићеве „прозивке“ опозицији да је против самосталне Црне Горе, наш саговорник објашњава речима:

    „Мило нема шта ново да каже. Њему је то озбиљан проблем, већ је све обећао и зато мислим да ће се доста одлучивати на социјалној платформи тим пре, овако како је сада дизајнирана кампања очито је и опозиција причу о НАТО-у склонила са стране“ истиче он, додајући да има осећај да ће Мило морати да оде овако или онако.

    Гојко Раичевић, уредник црногорског портала „ИН4С“ и председник Уније за неутралност Црне Горе, каже да не би понављао причу која се прича сваки пут уочи избора у тој земљи: да је Ђукановић „готов“. Међутим, како каже, ако има разлике у овој изборној кампању у односу на претходне, треба их тражити у чињеници да Црна Гора по први пут има организовану опозицију у више колона.

    „Направљене су озбиљне коалиције, највећа Демократски фронт, Кључ и Демократе Црне Горе. Имамо пример да по први пут кампања опозиције личи на модерну кампању у којој су јасно дефинисане теме, иако на моју жалост НАТО није централна тема, јер су истраживања показала да су грађани више заокупљени социјалним темама“, истиче он.

    Међутим, како додаје, НАТО ипак није у потпуности искључен из приче јер чланови ДФ-а високо на агенди држе шему НАТО-а и и упоредо са изборном кампањом се одржавају и трибине о војној неутралност Црне Горе.

    Рок за предају изборних листа у Црној Гори почео је 1. августа, а рок за предају изборних листа је 20. септембар. Црна Гора ће, кад су у питању октобарски избори, морати да направити и један корак назад. Наиме, изборе ће опет посматрати међународне организације, иако је ОЕБС, пре три године, саопштио да више нема потребе за мониторингом избора у тој држави, јер су, како је оцењено, достигнути демократски стандарди који не захтевају надзор. Изборе ће 16. октобра посматрати на начин који је био карактеристичан за прве вишестраначке изборе у посткомунистичким земљама.

    Ни предизборна кампања у Црној Гори још нема интензитет који би био у складу са изборним календаром. Али аналитичари тврде да ће кампања бити кратка, али до сада можда — најпрљавија.

     

    Слично:

    Црна Гора у НАТО-у — трн у оку за Русију
    Црна Гора, пион у великој шаховској игри
    Црна Гора увела санкције Криму и Севастопољу
    Црна Гора уводи појачане санкције Русији
    Црна Гора: Референдум о НАТО-у или „хајдучија“
    Црна Гора у НАТО-у — легитимизација Миловог режима
    Црна Гора потписала Протокол о приступању НАТО-у
    Омладина Црне горе: То је наша отаџбина — Црна Гора и Србија
    Тагови:
    борба за власт, нато, Мило Ђукановић, Црна Гора, избори, опозиција, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога