Слушајте Sputnik
    Пројекат Хотел ризорта Ружа вјетрова

    Нове мере црногорске владе: Богатији још богатији...

    © Youtube/ING INVEST
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    3282

    Црна Гора умјесто да преузме државу благостања, како јој и Устав дефинише да је држава социјалне правде — она ради потпуно супротно. И парадокс је још већи да је на власти Демократска партија социјалиста, дакле, да партија која има назив „социјалисти“ спроводи један потпуно „вулгарни капитализам“.

    Нова црногорска влада на челу са премијером Душком Марковићем потрудила се да грађанима за почетак 2017. године поклони новогодишњи „пакет штедње“, који поред замрзавања и смањења зарада у јавном сектору, доноси и укидање дјечијих додатака за најугроженије, као и смањење накнада за мајке са троје и више дјеце.

    Нарочито је полемику изазвала констатација премијера, који је на критике јавности да је држава новим мјерама најмање ударила на богате, одговорио да се заправо ради о чистој демагогији и популизму, тврдећи да су црногорски тајкуни у ствари „бизнис елите“, какве по ријечима премијера, „имају све економски развијене државе“.

    О новим мјерама црногорске владе и последицама по Црну Гору разговарали смо са економским експертом Младеном Бојанићем, који за Спутњик објашњава да је већ у првим изјавама премијер Марковић потврдио да је нова влада — влада континуитета, и да нови премијер само наставља политику коју је Ђукановић спроводио више од двије деценије.

    „Суштина те економске политике јесте једна симбиоза између бизнис елите и политичке елите. Дакле, ова политичка елита је створила назови ’бизнис елиту‘ у Црној Гори, тако што им је писала и креирала законе како њима одговара, док је потребе једног малог круга људи претворила у законске одредбе, и уз то, наравно, жмурећи на разноразни шверц акцизним производима, давањем монопола у одређеним областима креирала једну бизнис елиту и направила тиме симбиозу, и та бизнис елита сада подржава ову политичку елиту свим силама“ тврди Бојанић.

    Према ријечима нашег саговорника то се све одвија кроз новчане прилоге представника бизнис елита као физичких лица ка ДПС, до запошљавања кадрова ДПС, и наравно форсирања истих људи, притискања уочи избора и за вријеме избора да гласају и да одржавају ту политичку(ДПС) елиту. Како додаје, у питању је „апсолутна симбиоза која траје више од двије деценије“.

    Како појашњава Бојанић, ситуација у којој држава прави и креира законе да би богате чинила још богатијим, с намјером да се након тога наводно то њихово богатство даље прелива, односно капље на ниже слојеве, у економској теорији се назива — „економија капања“.

    „И та ’економија капања‘ је у ствари једна преварна економија у којој само наизглед постоји намјера да се помогне нижим слојевима, а у ствари, све вријеме сво то богатство и један енорман, огроман дио остаје увијек код богатих, и то је нешто што ће, ако се настави, у Црној Гори довести до све већих социјалних раслојавања“, прецизира саговорник Спутњика. 

    Како додаје, то није ништа ново, већ је то нешто што се дешава последњих 20-30 година у свјетској економији, када се након златне ере капитализма између 1950. и 1980. године и општег раста БДП-а и благостања у свим водећим капиталистичким земљама, приступило новом моделу „Чикашке школе“ од ′70-их година па наовамо, која је потпуно окренула причу да само треба богатима да се помаже, а онда ће они помоћи, односно преусмјерити њихово богатство даље ка свим социјалним слојевима.

    „Ово је нешто што се није показало као успјешно у пракси. Преполовљен је у последње 2-3 деценије раст БДП-а, и не само да је преполовљен него је настало огромно социјално раслојавање становништва. Дакле, богати су постали још богатији, а сиромашни још сиромашнији. Црна Гора, нажалост, умјесто да преузме државу благостања, како јој и Устав дефинише да је држава социјалне правде — она ради потпуно супротно од онога што јој је и Уставом предвиђено. И парадокс је још већи да је на власти Демократска партија социјалиста, дакле — партија која има назив ’социјалисти‘ спроводи потпуно један ’вулгарни капитализам‘ у Црној Гори“, јасан је Бојанић.

    Ради прецизнијег схватања, Бојанић наглашава да је потпуно јасно да нема равномјерне расподјеле, нити се ико залаже за равномјерну расподјелу богатства, али се треба залагати за — „правичну“ расподјелу. А правично, како каже „значи давање способнима, а не онима који су ближи владајућој елити“.

    „Дакле, уколико земља хоће да иде напријед да створи здрав економски амбијент, онда мора да улаже у образовање и здравство које ће неминовно временом, у неком дужем року, довести до смањења социјалних разлика. Оно што у кратком року треба урадити је прогресивно опорезивање, дакле веће опорезивање прихода богатима, што значи да ће се дијелом прелити то богатство, што би обезбиједило средства да они из нижих слојева могу да преживе. Наравно, уколико се створи такав амбијент, онда не да инвеститори неће побјећи него ће све више долазити у земљу која је стабилна и економски и политички. Јер само јака средња класа може дугорочно да обезбиједи и одрживи економски развој. Све остало су неки покушаји који се кроз праксу нису показали успјешним“, каже наш саговорник.

    Како додаје, нема политичке стабилности уколико нема економске стабилности. А да би постојала економска стабилност у земљи нужно је да постоји једна јака средња класа, јер јаз између богатих и сиромашних ће увијек да се заврши проблемима. Некада се то кроз историју завршавало револуцијама, некада такозваним „прољећима“, али једно је сигурно — „огромна разлика у богатству је увијек водила турбуленцијама“.

    „Прича како ће да расте бруто производ, чак и да је тачна, апсолутно не значи да ће то утицати на повећање стандарда великог броја становништва, јер, како каже Тома Пикети, ’бруто производ није плима па да подигне сваку барку‘. Дакле, уколико и расте бруто производ, умјесто да се смање социјалне разлике, оне ће се под оваквом политиком све више појачати“, наглашава Бојанић.

    Бојанић је такође сагласан и са оним економским теоретичарима који кажу да у земљама са ниском стопом владавине права као што је Црна Гора, стране инвестиције не да неће допринијети уједначавању прихода свих грађана већ ће се десити управо супротно, што је и случај у Црној Гори.

    „Раст страних инвестиција код овако ниске владавине права увијек иде у корист малог броја грађана који су блиски владајућој елити, производњи монопола и процвату корупције“, закључује саговорник Спутњика.

     

    Тагови:
    економија, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога