Слушајте Sputnik
    Македонски православни верници седе око масивног металног крста током церемоније освештавања на врху брда Водно у близини Скопља, 28. августа 2002.

    Завера Мисионара: Албанци освајају цркву у Македонији, а циљ — срце Србије

    © AP Photo / Boris Grdanoski
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    156158

    Непризната Македонска православна црква, о којој је „бригу“ преузела Бугарска црква, забранила је рад српским aли је врата отворила албанским православним свештеницима, чиме је легализовала њихово илирско порекло. То је одскочна даска за нови наступ Косова у Унеску.

    Македонија ипак намерава да помогне Косову да присвоји српску културну баштину на КиМ и уђе у Унеско! Како смо сазнали, Друштво албанских историчара „Али Хадри“, познато по заступању тезе да су Албанци наследници Илира на Балкану, предано сарађује са непризнатом Македонском православном црквом, у којима службе обављају македонски свештеници који сматрају да су асимиловани Албанци православне вероисповести.

    Ако овоме додамо да је архиепископ непризнате Македонске цркве Стефан, у присуству актуелног македонског премијера Зорана Заева, 13. јуна на Охриду потписао документ којим сви православни објекти у Македонији прелазе и у надлежност албанских православних свештеника — Илира, ствари су, према речима Саше Боројевића, политичког аналитичара и доброг познаваоца прилика на Балкану, фактички јасне.

    Тиме се уклања и последња препрека да српска културна баштина на КиМ буде „уписана“ као косовска, а да сâмо Косово постане део Унеска.

    Боројевић објашњава да екипа албанских историчара сада има јасан план како да поново покуша да „угура“ Косово у Унеско, јер намерава да до краја 2018. има „илирске манастире“ у Македонији, а тај модел би онда био „преписан“ и на Косову. Он подсећа да је ново заседање Унеска у првој половини 2019. године.

    „Оно што је сада врло опасно јесте да косовска влада на све начине покушава да у Унеско уведе идеју да су Албанци — Илири, и да су они ти који имају право на све православне манастире, а савезника су добили управо у македонској влади“, наводи наш саговорник.

    Он додаје да је још 2013. тадашњи председник сепаратистичке косовске скупштине Јакуп Краснићи примио извесног Бранка Манојловског, пореклом из Горње Реке из Вардарске Македоније, који је тада изнео податак, за који се данас „држе“ Албанци — 300.000 Македонаца из тог краја у ствари су пореклом православни Албанци!

    „Сад је више него јасно шта је циљ политичког и црквеног врха Македоније. Све што се дешавало у протекле две године везано за Бугарску православну цркву заправо је један вешт маневар како би се избегло ово сазнање, које управо сада долази на тапет. У нашим православним манастирима у Македонији не раде признати свештеници. У црквама службу обављају Албанци који себе сматрају православцима. Оно што у наредним данима можемо да очекујемо јесте да ће преименовати све српске манастире и цркве у Македонији и назвати их илирским. То је само по себи одскочна даска за наступ Косова у Унеску, јер једино што је досад била препрека за Албанце јесте то што заправо нема ниједне цркве нити манастира у којима они врше црквене обреде. Оваквим поступком Македоније, добијају легитимитет“, тврди наш саговорник.

    Поменутог Бранка Манојловског албански сепаратисти називају Мисионаром, јер је први који се у Вардарској Македонији јавно изјаснио као православни Албанац. Нешто касније је са сличном изјавом у јавност изашао академик Матеја Матевски.

    Горња Река, место одакле је Манојловски (алб. Река Еперме), део је Дебра и има око 17 села у којима се говори албански више од хиљаду година. Становници те области сада тврде да су се асимиловали и претворили у — Словене. Мада Горња Река и не звучи албански, сви топоними су на албанском. Услед миграција, у Горњој Реци је остало мало људи православне вероисповести. Према подацима са пописа из 2002. године, само 178 становника те области су православци, а сви остали су муслимани — Албанци.

    Манојловски је отишао тако далеко да је тврдио и да је бивши председник Републике Видоје Смилевски Бато албанског порекла и да је његов блиски рођак. По тврдњи Мисионара, православни Албанци који су прихватили македонски идентитет и у браку су са Македонкама, Српкињама, Бугаркама, уплашени су због овог сазнања, па процес разоткривања због тога иде споро. Он је навео да се још само неколико индивидуа прогласило православним Албанцима. Албанци из Дебра иначе се називају „не-Каури“.

    Албанизација друштва у Вардарској Македонији је почела Охридским споразумом из 2001. којим су Албанци добили значајне уступке, а НАТО институције су утврдиле свој положај тутора. Услед тога, друштво добија обрисе македонско-албанског сурогата. У Скопљу и другим градовима се увелико праве споменици албанским националистима и античким личностима… 

    Слично:

    Последњи покушај да се спречи „рат брашном“ који је Македонија објавила Србији
    Македонија блокира увоз српског брашна
    Македонија вољна да имену дода „географску одредницу“
    Заев открио на шта је Македонија спремна у спору у вези са именом
    Жестока реакција Грчке због изјаве Хана: Није Македонија, већ БЈРМ!
    Предлог УН за компромисно име: „Република Горња Македонија“
    Рукопис исти: Црна Гора, Македонија, нека се припреми...
    Провокација из Грчке: Македонија подељена на 4 дела — грчки, српски, бугарски и албански
    Грчка: Велики протест због речи „Македонија“
    Тагови:
    Македонија, Косово и Метохија, црква, Унеско, Албанци, Македонија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога