Слушајте Sputnik
    Обележавање годишњице акције Олуја у Хрватској.

    Предлог историчара: Вратите Србе, спасите Хрватску

    © Tanjug / Тања Валич
    Регион
    Преузмите краћи линк
    71373

    Хрватски историчар Хрвоје Класић каже да постоји мера о поправљању демографије у тој земљи, а о којој нико не размишља — вратити „хрватске Србе“.

    Питање демографије веома је актуелно последњих месеци у Хрватској, због њега су се сукобили председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић износећи свако своје мере за превазилажење тог проблема.

    Класић је уверен да се хрватска дијаспора неће масовно враћати у Хрватску, па би уместо њих она могла бити насељена неким другим народима, Бугарима или Румунима, против којих нема ништа, али додаје да то није мера на коју он мисли. Он каже да Хрватска треба да врати „наше Србе“, који су ту земљу напустили под ратним дејствима 1990. године, било под притиском, било добровољно.

    „Наравно, међу њима сигурно има оних који из различитих разлога не би ни хтели да се врате. Једни зато што су се већ снашли негде другде, а други јер знају да би њихово понашање током рата захтевало одређене поступке хрватских правосудних органа. Сви остали, који верујем чине већину, требало је већ одавно да постану предмет интереса политичких елита када год су на дневни ред долазиле теме поправљања демографске слике“, сматра Класић.

    У коментару објављеном на хрватском порталу „Нет“, Класић каже да упркос свему што се издогађало, „Хрватска је вековима домовина (хрватским) Србима исто колико и Хрватима“. Њихови су преци, подсећа, на различите начине унапређивали хрватску привреду, културу, школство и спорт.

    „Нису ти односи увек били добросуседски о чему понајпре сведоче године Другог светског и Домовинског рата. Међутим, није на одмет додати да добросуседски односи нису увек владали нити међу самим Хрватима. Али трагичне догађаје не можемо избрисати из прошлости, нити их смемо негирати. Напротив, треба их рационално сагледати, извући поуке и настојати их не поновити“, навео је Класић.

    Тај угледни хрватски историчар указује да тако барем размишљају зрели народи који су у односу на Хрвате и Србе у прошлости пуно чешће и интензивније између себе ратовали, а за разлику од Хрвата и Срба пуно ређе међусобно сарађивали и помагали једни друге.

    Реч је о народима који су вишевековна непријатељства заменили добросуседским односима и сарадњом у постизању мира и напретка, каже Класић и пита:

    „Јесмо ли ми напокон сазрели да бројне позитивне примере почнемо да примењујемо у својој домовини или смо још увек више оптерећени односима из прошлости него грађењем нових односа у будућности?“

    Класић сматра да одговоре на та питања не треба тражити код демографа, а поготово не код политичара. Нажалост, истиче, довољно је да видите Банију, Лику и Славонију, или једноставно одете на било коју већу аутобуску или железничку станицу или било који аеродром у Хрватској.

    Уз подсећање да је тамо негде 1990. године на једној загребачкој згради освануо графит „Вратите нам наше Србе, ево вам ваши Херцеговци“, Класић каже да је то била реакција на стање у друштву којом се хтело упозорити на неколико тада актуалних феномена. Први се, каже, односио на промењен „менталитет“ главног града Хрватске који је, према мишљењу аутора графита, био највише условљен масовним доласком Хрвата из Херцеговине, а други се односио на повезаност Херцеговаца с ратним профитерством и пљачком друштвене имовине у процесу приватизације.

    Аутор објашњава прави разлог због којег се данас, 2018. године, присетио тог духовитог „политички некоректног“ графита и додаје да је то његов први део. Указује да у последњих неколико година, а посебно неколико месеци, нема дана да се не спомињу демографска катастрофа, пад стопе наталитета и одлазак грађана Хрватске због потраге за економски, политички и правно стабилнијим друштвима.

    „Последице свих наведених процеса се већ виде у недовољном броју радника потребних за нормално функционисање туристичке сезоне, а тек ће се видети када број пензионера далеко надмаши број оних који ће у Хрватској радити и плаћати порезе и доприносе“, навео је Класић.

    Танјуг

    Тагови:
    Хрватска, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога