Слушајте Sputnik
    Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић

    За Колинду Олуја „чиста“, спремна да дође у Београд

    © AFP 2018 / ANDREI PUNGOVSCHI
    Регион
    Преузмите краћи линк
    2014

    Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изјавила је да ће врло радо посетити Београд када, како је рекла, за то буду успостављене конкретне претпоставке, али истовремено каже да страхује да ће доћи до повећаних тензија са Србијом поводом предстојећег обележавања годишњице Олује.

    „Бојим се да ће доћи до повећања тензија између Хрватске и Србије поводом обележавања годишњице Олује, али нећу улазити ни у какве расправе. Морамо бити достојанствени и у победи и у свему ономе што радимо“, рекла је Китаровићева у интервјуу за „Дојче веле“.

    Хрватска годишњицу војно-полицијске акције Олује 4. и 5. августа, када је из ње протерано између 200.000 и 250.000 Срба, а неколико хиљада убијено или се и данас воде као нестали, обележава као Дан победе.

    Ове године је најављено да ће одлуком хрватске председнице за командовање овом операцијом бити одликовани хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач, који су првостепеном пресудом Хашког суда најпре осуђени на 23 и 18 година затвора за ратне злочине над цивилима, да би касније били потпуно ослобођени од сваке одговорности.

    По изласку из притвора у Шевенингену у Хрватској су дочекани као хероји.

    За хрватску председницу Олуја је, како каже, „чиста операција“, а злочини које би требало санкционисати, тврди, догодили су се након ње.

    Хрватска председница је и непосредно по доласку на власт 2015. године на обележавању годишњице Олује у Книну присутнима поручила да је та операција „чиста као суза“.

    „Када говоримо о Книну, говоримо о Домовинском рату као о темељу савремене хрватске државе. Оно што заиста настојим, није да увредим модерну Србију и Србе као народ ни на који начин. Све критике се односе на великосрпски режим Слободана Милошевића. Штавише, прошле године сам отворено рекла да се треба поклонити и српским жртвама, цивилима, који су невино страдали након Олује“, рекла је.

    Говорећи о својој недавној посети Спомен-подручју Јасеновац, заједно са председником Израела Рувеном Ривлином, Грабар Китаровићева је поновила да осуђује све тоталитарне режиме — од нацизма и фашизма, до комунизма.

    „Разлог зашто тамо не волим да идем током државних комеморација можда је био видљив и у мом ставу, па можда и у мом гласу (приликом последње посете). Мени је то место дубоко емоционално. Кад одлазим у Јасеновац проживљавам и настојим да размишљам, не само о жртвама, већ и о породицама свих тих жртава и да изразим заиста дубоко саосећање“, каже хрватска председница.

    „Тај злочин треба признати, он се догодио“, рекла је Грабар Китаровићева и поновила да власт у Хрватској осуђује све, како је навела, манипулације бројем жртава у том усташком логору током Другог светског рата.

    Сматра да би Хрватска требало да истраје на историјској истини.

    Изразила је спремност да званично посети Србију.

    „Отићи ћу веома радо у Београд кад поставимо конкретне претпоставке за ту посету“, каже председница Хрватске.

    Објашњава да је претходно потребно постићи конкретан напредак, а за њу је, каже, то питање несталих.

    „То је дубоко хумано и хуманитарно питање и заиста саосећам са породицама, како овде у Хрватској, тако и са српским породицама које су изгубиле своје најдраже. Још увек тражимо начин да затворимо тај део наше прошлости“, казала је Китаровићева.

    Циљ јој је, истиче, „развој добросуседских односа са Србијом, решавање отворених питања, наравно на основу добросуседских односа и међусобног поштовања, али и поштовања правила међународног права“.

    „Апсолутно подржавамо све државе у нашем суседству. Међутим, постоји и Стратегија за такозвани Западни Балкан — коју ја из много разлога радије зовем Југоисточна Европа — а која дефинише да се пре уласка свих држава морају решити сва отворена питања. Ми смо спремни да то учинимо у духу добросуседства паралелно с проценом приступања ЕУ, како не би било блокада“, каже Грабар Китаровићева.

    Одговарајући на питање како сагледава могућност решавања проблема Косова председница Хрватске каже: „Не могу да говорим у име Србије, у име Београда, кад ће бити решени ти њихови међусобни односи, али сматрам да се паралелно и истовремено може радити на реформама на Косову“.

    Хрватска ће, навела је, са своје стране наставити да подржава Косово на путу у међународне организације, па и на путу ка чланству у ЕУ, свесна да постоји још неколико држава (ЕУ) које нису признале Косово.

    „Међутим, сматрам да су ситуација и међународно-правни статус Косова много другачији од неких других случајева с којима те државе упоређују нека своја унутрашња питања, а због чега нису признале Косово“, казала је Колинда Грабар Китаровић.

    Иначе, Грабар Китаровићева је у веома опширном интервјуу за „Дојче веле“, чији је само део о односима са Србијом објављен на сајту тог медија, говорила о дочеку хрватске фудбалске репрезентације у Загребу након Светског првенства.

    Поновила је да воли неке песме Марка Перковића Томпсона, хрватског певача који глорификује усташтво, те да, како је рекла, мислим да су добре за национално заједништво.

    „Стојим иза тога“, казала је хрватска председница.

    Танјуг
    Тагови:
    Колинда Грабар-Китаровић, Хрватска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога