Слушајте Sputnik
    Југославија

    Од распада СФРЈ највише зарађује — Хрватска

    © Flickr/ rossbeane
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 020

    Још се не зна када ће се састати чланови комисије за сукцесију из Србије и Хрватске поводом спорних питања око поделе имовине СФРЈ, а директор Републичке дирекције за имовину Србије Јован Воркапић каже да је Хрватска протеклих година створила незаконит оквир за слободно располагање српском имовином на њеној територији.

    Воркапић за Танјуг наводи да је наша земља, у складу са договором који је усвојен на састанку Сталног мешовитог комитета 2009. године, којим се државе-сукцесори позивају да закључе билатералне споразуме везане за имовину, доставила нацрт тог билатералног споразума Хрватској. 

    „Међутим, Република Хрватска није доставила одговор, и поред тога, донела је одређене законе и подзаконске акте којима је створила незаконит правни оквир за слободно располагање српском имовином на њеној територији“, каже Воркапић.

    Билатерални споразум би требало да регулише спровођење договора међу земљама-сукцесорима око поделе имовине, познатијег као Анекс Г, који је потписан 2004. године.

    У овом документу стоји да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права која су имали на дан 31. 12. 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама морају бити проглашени ништавним.

    Међутим, ни после 14 година српска имовина није враћена под „окриље Србије“, а Хрватска, којој је достављен Нацрт, на њега никада није одговорила.

    „Република Србија ће и убудуће инсистирати како на састанку представника двеју држава, тако и на потписивању билатералног споразума са Републиком Хрватском, нарочито имајући у виду да је Хрватска иста питања регулисала са појединим државама-сукцесорима“, каже Воркапић.

    До тада ће Србија, наводи он, наставити са директном применом Анекса Г Споразума о питањима сукцесије.

    На питање шта ако проблем имовине не буде решен преговорима са Хрватском, Воркапић каже да се онда решавање проблема тражи у Сталном мешовитом комитету, или се евентуално, у случају разлике око тумачења термина, ангажује независни експерт кога споразумно именују стране у спору.

    Предвиђена је и могућност, каже он, да се уколико до договора не дође, случај упути на одлучивање председнику Суда за мирење и арбитражу ОЕБС-а.

    Воркапић подсећа да су питања права на имовину нашла и пред Европским судом за људска права у Стразбуру, па је тај суд током ове године одбацио као неоснован захтев за обештећење правног лица из Србије, чиме је, објашњава он, тај Суд прихватио правно тумачење хрватских судова у вези неопходности закључивања билатералних споразума између држава сукцесора, а не директне примене Анекса Г. 

    У појединим случајевима, наводи, суд у Стразбуру се оглашавао ненадлежним у овом питању. 

    Тагови:
    сукцесија, имовина, СФРЈ, Хрватска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога