Ове речи данас су незамисливе, али реч је о стварним историјским догађајима. Има још:
„По свечаном интонирању српске химне ’Боже правде‘, дочекане од Сплићана овацијама, жупан сплитско-далматински војницима довикује: ’Све је ово ваша Србија!‘, а градоначелник изражава уверење да ће ’Сплит бити ваша и наша својина, хрватска и српска, саставни део јединствене Југословенске државе‘. Дирљиву церемонију печатира сплитско-макарски бискуп, који пред катедралом св. Дује благосливље српску војску“.
Овако атмосферу у највећем граду Далмације 1918. године описује историчар др Александар Јакир, професор на Одсјеку за повијест Филозофског факултета у Сплиту и аутор књиге „Далмација у међуратном раздобљу 1918–1941“.
Тадашњи главни уредник сплитског дневника „Ново доба“, Винко Кисић, атмосферу у данима пропасти Аустроугарске упечатљиво је описао као „делиријум одушевљења“.
„Идеја народног јединства или југословенства играла је у далматинској јавности важну улогу. Из ондашње штампе и других извора стиче се утисак да су интелектуални кругови у Далмацији, који су 1918. заговарали ту државу, очекивали да ће магловито ’југословенство‘ решити све горуће проблеме далматинског друштва. Наизглед чаробна формула која је претпостављала да ће југословенство и властита држава поспешити модернизацију друштва опчинила је многе младе интелектуалце“, наводи доктор Јакир за „Јутарњи лист“.
Он каже да је кључан био пораз Аустро-угарске, тј. одлука великих западних сила о разграђивању вишенационалне монархије.
„Далмација је ушла у југословенску државу емоционално огорчена на Аустро-угарску, уплашена италијанском опасношћу. У очима многих Аустро-угарска није показала да може да реши национално питање на задовољство својих словенских народа, а ни развојне проблеме у својој периферној покрајини Далмацији. Свест о властитом периферном положају, прво међу образованијим слојевима, подстакла је и у Далмацији идеје о националној еманципацији. Страх од италијанских територијалних претензија био је реалан, што показује италијанска окупација далматинских подручја након завршетка рата“, каже Јакир.
Сви коментари
Прикажи нове коментаре (0)
као одговор на(Прикажи коментарСакриј коментар)