Слушајте Sputnik
    Алија Изетбеговић

    Изетбеговићева превара изазвала рат

    © AFP 2018 / PIERRE VERDY
    Регион
    Преузмите краћи линк
    31576

    На данашњи дан 1992. године постављени су темељи Кутиљеровог плана за БиХ, који је предвиђао њену кантонизацију и независност. План су прихватили Срби и Хрвати, а тадашње муслиманско руководство га је прво потписало, а потом одбацило.

    Српско прихватање тог плана је историјски значајно јер потпуно негира наводну српску кривицу за рат у БиХ и тврдње да су Срби започели сукобе, јер су, наводно, хтели да руше БиХ и успоставе „велику Србију“.

    Лисабонски преговори, које је иницирала ЕУ, а које је водио португалски дипломата Жозе Кутиљеро, покренути су како би били спречени сукоби у БиХ и пронађено компромисно решење.

    Током разговора, 21. и 22. фебруара, европски представници су дали свим странама уговор са три основне тачке према којима би БиХ била независна и састављена од три национална кантона, а Сарајево би имало екстериторијални статус.

    Српска страна и хрватска страна, које су предводили Радован Караџић и Мате Бобан, прихватиле су те принципе. Тако остаје забележено да је српска страна прихватила независност БиХ пре иједног испаљеног метка у БиХ у замену за територијалну аутономију.

    Само је муслиманска страна имала примедбу и то на другу тачку споразума, која се односила на кантоне.

    Према бројним сведочењима, како самог Кутиљера, тако и других актера, рачунајући Алију Изетбеговића, Хариса Силајџића и Русмира Махмутчехајића, који су предводили делегацију СДА, европски представници су објаснили да је реч о компромису.

    Муслиманској делегацији, односно делегацији СДА, објашњено је да Срби и Хрвати имају услов за независност и да им се мора изаћи у сусрет, али да се излази у сусрет и муслиманима, јер и Срби и Хрвати прихватају нову државу.

    Муслиманска страна је прихватила тај план 18. марта, али га је Алија Изетбеговић након тога, у освит сукоба, одбацио.

    Дејтонски мировни споразум, потписан четири године касније, много је неповољнији, пре свега за Бошњаке, у односу на Кутиљеров план, али су га њихови представници ипак прихватили.

    Претходно су Изетбеговић и врх СДА одбацили споразум Караџић-Филиповић, који је предвиђао останак БиХ у скраћеној Југославији, и то без унутрашњих граница у БиХ. Изетбеговић је био један од иницијатора тог споразума, са којим се сагласио и Београд.

    Тадашњу муслиманску страну заступали су Мухамед Филиповић и Адил Зулфикарпашић, а са српске стране у преговорима су учествовали Никола Кољевић, Момчило Крајишник и Биљана Плавшић.

    Чим је договор представљен јавности, врх СДА га је одбацио. Муслиманска страна је одбацила и Овен-Столтенбергов план.

    Те историјске чињенице, потписи и сведочанства, јасно лоцирају кривца за ратне страхоте које су уследиле и указују да су врх СДА и њен лидер Алија Изетбеговић починили злочин против мира.

    Изетбеговић је то и јавно признао у прератном парламенту БиХ, изјавивши да ће „жртвовати мир за суверену и независну БиХ“. Тако је и учинио.

    Жозе Кутиљеро је у Хагу, на суђењу Радовану Караџићу, директно оптужио Алију Изетбеговића и његову странку да су минирали Лисабонски споразум, те да су га обманули, прихватајући, па повлачећи потпис, те да је такво понашање изазвало рат, пише Срна, а преноси РТРС.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога