Слушајте Sputnik

    Албанци и Црногорци у „баражној ватри“, а штету трпе — Срби

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1668
    Пратите нас

    Потпредсједник Скупштине и један од водећих албанских политичара у Црној Гори Генци Ниманбегу оцијенио је да су Албанци у Плаву и Гусињу дискриминисани, те да држава нема план како да Албанцима омогући уставно загарантовано право на сразмјерну заступљеност при запошљавању.

    На конференцији за медије сазваној поводом положаја Албанаца у Црној Гори, Ниманбегу је констатоваo да су Албанци из Плава и Гусиња незадовољни реализацијом њихових основних људских права, као и да је у државној управи на републичком нивоу запослено између један и два одсто Албанаца, те да, иако су са тим проблемом упознати највиши државници Црне Горе, до сада нема никаквих резултата.

    Занимљиво је да одговор на Ниманбегуове тврдње није стигао из Црне Горе, већ од Удружења Црногораца са Косова, чији је предјседник Слободан Вујачић поручио да би црногорска заједница на Косову била пресрећна да има и пола оног што имају Албанци у Црној Гори, уз опаску да је „изјава Ниманбегуа провокација за Црногорце на Косову“.

    „Незапамћен етноцид“

    „Господине Ниманбегу, црногорска заједница би била пресрећна да има и пола од онога што имају Албанци у Црној Гори, а да не говоримо о реципроцитету. Изопштени смо из устава чиме је начињен незапамћен етноцид над 28.000 аутохтоних припадника црногорске заједнице на Косову“, казао је Вујачић и позвао Ниманбегуа да као дио црногорских институција учини напоре како би косовске институције престале са „континуираном и систематском дискриминацијом и асимилацијом црногорске заједнице на Косову“.

    „Уколико се то не спријечи, на попису становништва 2021. године Црногорци ће потпуно нестати“, децидан је Вујачић.

    Оваква размјена баражне паљбе по питању положаја Албанаца у Црној Гори, односно Црногораца на Косову, долази у тренутку када су Приштина и Подгорица у идиличним односима, па аналитичар Бошко Вукићевић сматра да се изјава потпредсједника Скупштине Црне Горе Генција Ниманбегуа и реакције на њу могу тумачити из више углова.

    „Прије свега, албански политички прваци у Црној Гори свјесни су своје улоге кључног фактора у изборним побједама и многим другим пројектима црногорског режима, те знају да су у ситуацији да тај исти режим условљавају и уцјењују. Многе такве уцјене смо могли запазити претходних година, када су албански политичари у више наврата доводили у питање суверенитет и територијални интегритет Црне Горе“, напомиње Вукићевић за Спутњик.

    Срби потпуно изопштени

    Према мишљењу нашег саговорника, у овом случају Ниманбегу је изнио оправдан захтјев о сразмјерној заступљености Албанаца у локалним самоуправама у Плаву и Гусињу, али оно што у денунцирању албанског политичара представља очиту мањкавост јесте недостатак начела правичности и реципроцитета када су други народи у Црној Гори у питању.

    „Наиме, општепознато је да је српска популација у Црној Гори, која чини скоро трећину укупног становништва, готово у потпуности изопштена из државних институција, из правосудног система и осталих јавних управа. И поред тога, нијесмо чули од Ниманбегуа нити од неког другог албанског политичара да се позабавио проблемом дискриминације над српским становништвом у Црној Гори.

    Штавише, у неким ранијим приликама слушали смо од албанских политичара, попут Ниманбегуа, да за Албанце не могу важити иста правила као за Србе у Црној Гори, јер су ови први за разлику од других „подржали независност државе“, примјећује Вукићевић.

    Бојажљивост према Албанцима 

    Међутим, оно што према мишљењу овог аналитичара представља најзанимљивији детаљ у читавој причи јесте заправо начин на који је власт у Подгорици одговорила Ниманбегуу, избјегавајући притом директан одговор и тиме исказујући евидентну бојажљивост према албанским политичарима не само у Црној Гори, већ и у Албанији и на Косову.

    „Црногорски режим очигледно је одлучио да се послужи својим марионетама из ’Удружења Црногораца Косова‘. Одабирање посредника у одговору казује нам двије ствари. Прво, режим ДПС-а је на један прилично перфидан начин желио да поручи Албанцима да не траже превише, јер Црногорци на Косову живе у много горим условима од Албанаца у Црној Гори, али је истовремено избјегавањем директног одговора истакао да не жели отворен сукоб.“

    „Друга ствар нам нажалост говори о истинском односу црногорске власти према сународницима на Косову, а који заиста пролазе најтежу врсту дискриминације. ДПС-ов режим поручује да он никада није водио рачуна о угрожености тих људи, већ му њихов положај користи искључиво као ’монета за раскусуривање‘ у односу са црногорским Албанцима“, децидан је Вукићевић.

    Тагови:
    права, Албанци, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога