Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    714613
    Пратите нас

    У Црној Гори расте стрепња због забрана извоза које након избијања епидемије коронавируса стижу из земаља региона и чланица Европске уније, што би могло значајно погодити Црну Гору као увозно зависну државу. Посебно се страхује од прекида извоза из Србије, одакле Црној Гори долази трећина хране и чак две трећине брашна.

    То се, како преносе локални медији, односи на прехрамбрене, медицинске и фармацеутске производе, за које је Црна Гора лани потрошила скоро 600 милиона евра.

    Наиме, Србија која је најзначајнији трговински партнер Црне Горе, забранила је извоз прехрамбрених и медицинских производа што је урадили и Хрватска, а од прије два дана ограничење извоза основних и дефицитарних намирница и медицинских средстава важи и за земље ЕУ.

    Из Владе Србије најавили су могућност укидања забране извоза основних животних намирница у Црну Гору, али та одлука званично није донијета, док је са многим земљама отежан прелазак граница, а тиме и набавке роба.

    Шта ако не буде брашна из Србије

    Према подацима црногорске Управе за статистику Монстат, Црна Гора највеће количине хране увози управо из Србије и то 36 одсто од укупних 475 милиона. Колика је зависност о увозу хране Црне Горе од Србије, показује и то да су након Србије главни трговински партнери Црне Горе  - Хрватска, Босна и Херцеговина и Њемачка са по око седам одсто, а затим Италија и Шпанија са по око четири одсто удјела у увозу.

    Пшеница
    © Sputnik / Игорь Агеенко
    Производња житарица у Црној Гори на ниском нивоу.

    Додатни проблем је што је производња житарица у Црној Гори такође на ниском нивоу, а постојећи млинови за производњу брашна увозе скоро све сировине. Према подацима Монстата, прошле године је увезено житарица и производа од њих у вриједности 70 милиона евра.

    Чак 64 одсто ове количине увезено је из Србије за 44 милиона евра. Након ње највећи извозник ових производа у Црну Гору су Италија са 5,8 милиона евра вриједности увоза, а затим слиједе БиХ са 4,2 милиона, Бугарска са 2,8 милиона евра и Хрватска са 1,84 милиона евра...

    С обзиром да је управо брашно било једно од најчешћих артикала које је у већим количинама купована протеклих дана у црногорским маркетима, из највећих трговинских ланаца су позвали грађане да рационално купују и да не стварају залихе, поручујући да свих производа има довољно, али да може бити проблема ако се настави куповина у огромним количинама, јер је продаја појединих прехрамбених артикала на дневном нивоу често достизала промет који се у редовним условима оствари за мјесец дана.

    Да се не стварају залихе од почетка кризе позивају и из Владе, из кoје су након могуће забране извоза из Србије највили да траже алтернативне могућности набавке дефицитарних производа. Међутим, из трговинских ланаца поручују да ће и за то бити потребно времена због административних процедура и отежаних саобраћајних веза.

    Продавница
    © Sputnik / Небојша Поповић
    Из Владе Црне Горе позивају да се не праве залихе.

    Велика зависност и од увоза живих животиња

    Код увоза живих животиња, намјењених за црногорске прерађиваче меса, такође постоји велика увозна зависност од Србије. За увоз ове робе лани је потрошено 27 милиона евра, од чега се чак 22,6 милиона или 83 одсто односи на Србију. Након ње слиједе Хрватска са 3,6 милиона и БиХ са 325 хиљада.

    Код осталих група намирница не постоји велика увозна зависност од Србије. Тако је на увоз меса и месних прерађевина лани је потрошено 111 милиона евра, од чега 23,4 милиона на робу из Србије, а по 16 милиона на производе из Њемачке и Холандије.

    Ту су такође и увоз воћа и поврћа који је 2019. вриједио 76 милиона евра, од чега се на Србију односи 21 милион, Албанију 6,6 милиона, Еквадор 5,9 милиона... За увоз млијека, млијечних производа и јаја прошле године је потрошено 54,8 милиона, од чега је БиХ добила 18,8 милиона, Србија 18 милиона, а Њемачка 7,8 милиона...

    Љекови се највише увозе из Њемачке

    Пандемија коју је изазвао коронаворус такође је у Црној Гори покренула и питање зависности од увоз медицинских и фармацеутских производа, на које је током 2019. потрошено 107 милиона евра.

    И ту потоји бојазан да би могло доћи до одређених проблема уколико криза потраје који мјесец дуже, јер Црна Гора највише медицинске опреме увози из Њемачке за 21,8 милиона евра. Подсјећања ради, Берлин је управо прошле седмице забранио извоз ових производа, при чему се то односи и на договорену продају за Аустрију и Швајцарску.

    Након Њемачке, највећи извозни удио фармацеутских ових производа у Црну Гору имају Швајцарска са 14,2 милиона и Србија са 13,9 милиона, што чини по око седам одсто укупног увоза.

    Међу пет највећих продаваца медицинских средстава партнерима у Црној Гори су и Холандија са 7,6 милиона и Уједињено Краљевство са 5,5 милиона евра.

    Прочитајте још:

    Тема:
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    Тагови:
    Црна Гора, брашно, коронавирус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога