Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1327
    Пратите нас

    Бањалука намерава да већ од 27. априла почне са увођењем одређених олакшица када је реч о огрнаичавајућим мерама која су примењена због пандемије вируса корона, које ће се тицати појединих делатности и занатских радњи које не подразумевају масовни контакт, али да ће највидљивије опуштање мера могло да се очекује 10. маја.

    Председница Републике Српске Жељка Цивјановић у разговору за Спутњик каже да је 10. мај оквирни датум за попуштање јер ће до тада проћи три најважнија дана када се очекује масовно окупљање грађана – Ускрс који је прошао, затим 1. мај, а потом и Ђурђевдан: „Након што прођу сви ови важни датуми, могли бисмо да релаксирамо мере које су уведене. Али, све ће зависити од  епидемиолошке ситуације у земљи“.

    Каква је тренутна ситуација у Републици Српској по питању вируса корона?

    - Свакодневно пратимо епидемиолошку ситуацију и стручне службе нас редовно обавештавају о свему. Можемо бити задовољни чињеницом да смо на време увели све мере, да су те мере дале ефекте и да се сада налазимо на некој прекретници.Довољно смо брзо успоставили и алтернативне болничке капацитете, предузели све оне радње које су биле неопходне у случају да се деси већи број оболелих и да морамо имати ангажман већег броја здравствених радника.  Пред нама је период када се морамо придржавати свих упутстава. 

    Могућа је релаксација мера, али то подразумева другачији режим рада, живота и поступања него пре епидемије. Социјална дистанца остаје један од приоритета, као и заштита коју ће појединци морати да носе да би ситуација била под контролом. Надамо се да бројеви заражених неће порасти, да ће опадати и да ћемо моћи постепено, веома благо и полако, да се враћамо у нормалан режим. 

    Председница Републике Српске Жељка Цвијановић
    © Фото : BORISLAV ZDRINJA
    Цвијановићева: Комплетна привреда ће морати  да добије одређену подршку

    Влада је заједно са координационим тимом који чине највиши руководиоци из РС и креирала одређене мере, а оне су врло циљано усмерене да се помогне управо оживљавању привреде и да се свима онима којима буде неопходан подстицај, омогући да дођу до одређених средстава . Ту је и програм за локалне заједнице и њихова комунална предузећа која такође трпе штету.

    Које гране су најподложније губицима и где ће држава морати највише да уложи?

    - Слично као у другим државама, угоститељство и туризам дефинитивно су највише погођене гране. У туризму се не може очекивати брзи напредак, с обзиром да ће бројне рестрикције које постоје на глобалном плану сигурно остати јако дуго. То је област у којој ће се морати нешто више и дуже интервенисати и осмишљавати доданти програми подршке. 

    Али, у суштини, све су гране погођене. Комплетна привреда ће морати  да добије одређену подршку.

    Ко вам је све помогао током борбе против епидемије?

    - Прво је то била Србија, наравно иза тога Русија. Ми то  свакако ценимо, то је нешто на шта смо се и ослањали, што смо очекивали, то је само потврда и наших добрих односа и разумевања. Дакле, у првим данима када нико није имао јасну слику шта ће се дешавати у будућности драгоцено је то што су урадили Србија и Русија, било да је у питању подршка у виду слања материјала, али и ангажман који имамо од стране Руске Федерације која се манифестује кроз деизнфекцију установа здравствених помоћи, али и давања стручних савета. То је сјајан тимски рад и заиста смо захвални. 

    Такође смо омогућили, опет захваљујући нашим ангажманима, да прва наруџбина медицинског материјала и свега што је потребно у оваквим временима, из Кине стигне релативно брзо, а знамо колико је отежано да се данас дође до опреме и медицинских средстава.Добили смо помоћ и од Мађарске, што јако ценимо.

    Помоћ коју је Република Српска добила од Русије изазвала је неке несугласице у целој Босни и Херцеговини. Наравно у БиХ било шта да се дешава аутоматски се пребацује на политички терен и на терен несугласица, морам рећи да сам јако несрећна због реакције која је уследила од стране Министарства иностраних послова БиХ, било да је реч помоћи Мађарске или Русије. Сматрам да је то било непотребно, будући да свако ко је давалац помоћи има право да одреди и коме ту помоћ упућује и на који начин је упућује.

    Ако Сарајево не добије оно што политички жели, онда услеђују реакције и отровне стрелице које се упућују на све стране, потом на сцену ступа хистерија и драма, и то је у суштини нешто само што нас још више удаљава једне од других. Са друге стране, то показује и каква је БиХ држава и колико је тешко да та земља функционише на један толерантан начин у овим компликованим временима. 

    Нама у РС никада није пало на памет да оспоравамо било коју подршку коју је добило Сарајево, сматрамо да је то неморално и да то није у реду, али то је реалност у којој живимо.

    А помоћ ЕУ?

    - Ми смо имали одређена очекивања када је у питању ЕУ, морам рећи да се то није десило на време у периоду када смо ми очекивали. Али, постоје договори и преговори и подршка у смислу снабдевања, добављања одређених ствари које смо наручили.

    Председница Републике Српске Жељка Цвијановић
    © Фото : BORISLAV ZDRINJA
    Председница Републике Српске Жељка Цвијановић у интевјуу за Спутњик

    Како коментаришете недавну изјаву начелница општине Дрвар Душице Рунић, која сматра да изградња мигрантског центра код Бихаћа представља нови ударац на српски народ у федерацији БиХ? 

    - Слажем се са том констатацијом. Када вам треба одређена подршка за Србе повратнике у федерацију онда прођу године, па и деценије пре него што се почне било шта радити, или пак све остане нетакнуто. Колико су се борили повратници да обезбеде минималне услове за живот почевши од комуналних услова, а да не говорим о томе колико су незаступљени у политичкој сфери или у оквиру запошљавања у јавном сектору.

    А онда преко ноћи, у време овакве пандемије, када је сва пажња усмерена у неку другу страну, могуће је да се сместе сви мигранти и то у близини српских насеља. Реаговали смо на планове те врсте месецима уназад. Ја подржавам наше људе који су повратници и који су остали да живе у федерацији у тим местима који су по правилу предоминантно српска места, сматрам да су они са пуним правом реаговали и раније када су изражавали своја неслагања, а поготову сад када се нешто тако реализује.

    Очекује се обележавање Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату у Доњој Градини. Какав је програм предвиђен тим поводом?

    - Облежавање ће бити одржано 26. априла. Дешаваће се на сасвим другачији начин него што је то било до сада, пандемија нас је на то натерала. Подразумеваће да се положе венци, да дођу званичници као што су то радили сваке године, а масовнијих окупљања неће бити.

    Ми ћемо свакако пуну пажњу посветити том дану и свему ономе што он значи у нашој историји. Пренећемо све важне поруке, али неће бити свих елемената уобичајеног протокола с обзиром на новонасталу ситуацију.

    Тагови:
    привреда, помоћ, Јасеновац, мере, ублажавање, вирус корона, вирус, Република Српска, Бањалука
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога